02.02.2016, 15:45

Đeneral Draža bez ulice u Valjevu

Predlog Ravnogorskog pokreta da se Radnička ulica preimenuje u Ulicu đenerala Dragoljuba Mihailovića Draže nije prihvaćen. Kako je obrazloženo, Komisija za određivanje naziva delova mesta, ulica i trgova grada Valjeva bila je protiv tog predloga jer naziv Radnička ulica nema političku konotaciju. Dalje se navodi da u toj ulici živi blizu tri hiljade ljudi, otuda bi zbog promene naziva morali da menjaju lična dokumenta, a zbog toga bi nepotrebno bili izloženi finansijskim troškovima i maltretiranju. Predlog da se promeni naziv Radničke u Ulicu đeneral Draža je odbijen i zbog toga što, kako navodi Komisija, „ovaj grad nema ni ulicu sa imenom vođe pobedničkog pokreta u II svetskom ratu, pa može i bez vođe četničkog pokreta”.

 

Nazivi ulica u industrijskoj zoni

Četiri ulice u industrijskoj zoni dobiće nazive i to, kako je predložila Komisija za određivanje naziva delova mesta, ulica i trgova grada Valjeva, "po ličnostima koje su vezane za privredne aktivnosti".

Predloženo je da saobraćajnica između Stefila i Mašinorada dobije ime Ulica Dimitrija Mitrovića, čuvenog privrednika i političara. Mitrović je bio jedan od osnivača i prvih vlasnika Valjevske pivare, kao i građevinski preduzimač koji je gradio više značajnih objekata, poput zgrade Narodnog muzeja. Dimitrije Mitrović je bio i predsednik opštine Valjevo i narodni poslanik.

Saobraćajnica između Stefila i bivše Jablanice koja vodi ka Carini zvaće se Stefilova ulica, predloženo je zbog toga što treba da podseća da je industrijska zona podignuta na zemljištu i u objektima kompanije Stefil. Jedna od dve saobraćajnice u samoj industrijskoj zoni poneće ime Jovana Molnara, prvog valjevskog štampara, knjižara i izdavača, koji je izdavao Valjevske novine i Glasonošu, dok će druga dobiti naziv Ulica Marinka Matića, čuvenog zanatlije (kovač, bravar, ciglar, mlinar, kafedžija, baštovan...), inovatora i preduzimača.

Savet industrijske zone predložio je da nazive dobiju i prilazne saobraćajnice kako bi se omogućila brža i lakša komunikacija između vlasnika objekata u industrijskoj zoni i njihovih poslovnih parnera. Međutim za sada su ostali bezimeni obilazni put ka Užicu, jer su još uvek nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kao i saobraćajnica uz prugu Beograd-Bar, s obzirom na to da se nalazi na zemljištu koje je u vlasništvu JP Železnice Srbije.

 

Dr Arijusu van Tinhoven dobija ulicu u Valjevu

Povodom obeležavanja 100 godina Valjevske bolnice i u okviru aktivnosti na formiranju Međunarodnog memorijalnog centra predloženo je da ulica koja od Pop Lukine vodi do Ulice dr Selimira Đorđevića dobije ime Ulica dr Tinhovena, po čuvenom holanskom lekaru – hirurgu dr Arijusu van Tinhovenu, koji je u sva tri rata 1912-1918. godine dobrovoljno učestvovao na strani Srba i koji je značajno doprineo izlečenju mnogih ranjenika i suzbijanju epidemije pegavog tifusa. On je istraživao zločine okupatora nad civilima i o njima obaveštavao svetsku javnost na javnim predavanja, objavljujući dve knjige i brojne članke, poklonio je rentgen aparat i drugu sanitetsku opremu. Izbor ove lokacije za tu ulicu je vezan i za činjenicu da je tu bila Valjevska bolnica u kojoj je radio, da ga je dr Selimir Đorđević lečio kad je oboleo od tifusa i da će Memorijalni centar raditi u neposrednoj blizini, navodi u obrazloženju Komisija za određivanje naziva delova mesta, ulica i trgova grada Valjeva i dodaje da naši preci nisu zaboravili dr Arijusu van Tinhovena već su ga proglasili za počasnog građanina Valjeva.

O svim ovim predlozima naziva ulica treba da se izjasne odbornici na februarskoj sednici Skupštine grada.

Grad Valjevo ima preko 460 neimenovanih ulica, bez Divčibara i prigradskih naselja i u skorije vreme i te ulice, i to one u kojima su rešeni imovinski odnosi, treba da dobiju nazive. Komisija za određivanje naziva delova mesta, ulica i trgova grada Valjeva zaključila je da se njihovi nazivi predlažu prema značajnim ličnostima, događajima, geografskim, biološkim, etnografskim i sličnim pojmovima. Naglašeno je da pri izboru ličnosti treba voditi računa o približno istoj zastupljenosti ratnika, naučnika, privrednika, umetnika, sportista i drugih zanemnitih ljudi, kao i vremenu u kome su živeli i delovali. Naglašeno je da položaj, veličina i značaj ulice bude u skladu sa njihovim mestom, ulogom i doprinosom. Odlučeno je da se imena i prezimena živih osoba ubuduće ne dodeljuju, a kod skoro preminulih da se to radi nakon pet godina od smrti.