09.02.2016, 15:39

Biblioteka u Domu vojske?

Grad je odustao od prodaje Doma vojske, ali još uvek bez plana i odluke šta će u tom starom i vrednom zdanju biti, a odluku o tome doneće nova vlast nakon lokalnih izbora. Ono što je izvesno, bar sada, jeste da Dom vojske ostaje u vlasništvu Grada, ali je neizvesno da li u gradskoj kasi ima novca za nastavak radova na rekonstrukciji unutrašnjosti tog objekta.

„U taj prostor bi mogla da se preseli Matična biblioteka ‘Ljubomir Nenadović’, ali odluku o tome će doneti novo gradsko rukovodstvo”, rekao je gradonačelnik Stanko Terzić. Kako je najavio sutra u Valjevo dolaze predstavnici Ministarstva kulture i Narodne biblioteke sa kojima će razgovarati i o, mogućem, novom prostoru za Biblioteku.

„Prethodnih nekoliko godina jedna od opcija je bila da se u Dom vojske preseli Biblioteka i dosta ljudi je upravo to predlagalo. Gradsko rukovodstvo nije prihvatilo jer smo zaključili da bi to bio finansijski ne održiv sistem, tako da smo se odlučili za prodaju Doma vojske, za koji nije bilo zaintresovanih ni nakon dva oglasa. Sada je Biblioteka ozbiljan kandidat da se useli u taj prostor, ali o tome će odličivati drugi”, kaže Stanko Terzić. On je preporučio rukovodstvu Biblioteke da nastavi sa radom i da maksimalno dobro održava postojeće objektie, koje koristi Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović”. Zatražio je da se prostor Službenog glasnika u Ulici vojvode Mišića, koji je prošle godine dat Biblioteci na korišćenje, što pre stavi u funkciju, a ne da stoji prazan sa katancem na vratima. 

Bašta Doma vojske (Foto: Đorđe Đoković)

Dom vojske kao balst za svaku vlast

 

Gradsko rukovodstvo je, krajem prošle godine, odlučilo da Dom vojske, nekadašnji Oficirski dom i Dom JNA, ostane u vlasništvu Grada jer se niko nije javio na dva oglasa za prodaju ovog zdanja po ceni od 905.000 evra. Nakon drugog neuspelog oglasa, rukovodstvo je poručilo da će pre odustati od prodaje nego od promene cene i uslova. Cena je formirana na osnovu procene Poreske uprave, a uslove je propisao Zavod za zaštitu spomenika kulture, što podrazumeva da se ne može menjati ni spoljašnost ni unutrašnjost objekta, dok je gradska vlast tražila da budući vlasnik objekat privede nameni u roku od dve godine.

U oglasu za prodaju Doma vojske je naznačeno i da prostor može da se koristi za obrazovne, kulturno-zabavne ili hotelsko-ugostiteljske sadržaje. Zainteresovanih kupaca nije bilo, ne zbog cene nego zbog strogih uslova koje je propisao Zavod za zaštitu spomenika kulture. Gradsko rukovodstvo je smatralo da je cena za Dom vojske od 905.000 evra realna, jer je reč o skoro 2.000 kvadrata građevine, sedam ari placa pod objektom i još 32 ara dvorišta, i sve to u centru grada.

Priča o Domu bi mogla da se ilustruje slikom raspeća ili, ako vam nije bliska hrišćanska ideosfera, slikom čerečenja. Meni je bliža ova druga zato što verujem da azijatstvo (onaj negativni aspekt Istoka) preovlađuje u našim naravima i mentalitetu. Dom se danas čereči u vakuumima između predizbornih jagmi i postizbornih javašluka, zapisao je Branko Pirgić u autorskom tekstu Dom vojske u Kolubarskim.rs.

Od trenutka kada je Grad kupio za 51 milion dinara ruiniran Dom vojske od Ministarstva odbrane, a to je bilo pre šest godina, traju dileme, bez rešenja, šta bi u tom prostoru moglo da bude. Nakon kupovine u Dom vojske je iz gradske kase uloženo 32 miliona dinara. Za kompletan završetak Doma vojske, procena je da je potrebno oko milion evra, što je preveliki novac i za gradsku kasu, pa makar u taj prostor bila smeštena Biblioteka. Možda gradsko rukovodstvo računa i na finansijsku pomoć Ministarstva kulture, što će pokazati sutrašnji sastanak sa predstavnicima tog ministarstva.