26.10.2016, 06:25

„Izigravanje zakona je put u minsko polje“, poručuje Glišić

Gradsko rukovodstvo još uvek nije odlučilo da li će Gradska direkcija i JP Kolubara biti ukinuti do 1. decembra, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ili će komisija, koja  ima "zadatak da sagleda na koji način i kako će dalje funkcionisati", iznaći neki novi model za ova dva javna preduzeća.

 

Većina opština i gradova u Srbiji već je donela odluku o ukidanju direkcija, dok je nekolicina gradova, kao što je Subotica, odlučila da JP "Direkcija za izgradnju grada" promeni poslovno ime u Javno preduzeće za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje.

 

Opština Ub je među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji koja je ukinula javna preduzeća i fondove u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Na sednici Skupštine opštine sredinom juna doneta je odluku da se ukinu dva javna preduzeća i jedan fond, i da se poslovi iz delokruga rada Direkcije za uređenje i izgradnju i Fonda za ruralni razvoj prenesu na Opštinsku upravu, koja je preuzela i 12 radnika.

 

Predsednik Uba Darko Glišić smatra da ovakav model treba da primene i ostale lokalne samouprave zbog toga što je to najefikasnije i najjeftinije.

"Direkcija je ukinuta, a sve te poslove je preuzelo Odeljenje za urbanizam, koje već postoji pri Opštinskoj upravi. Jedan broj zaposlenih, tačnije oni koji rade stručne poslove vezane za urbanizam, izgradnju..., su prešli u Odeljenje za urbanizam, dok su oni koji su radili finansijsko-računovodstvene poslove u Direkciji prešli u Odeljenje za budžet i finansije", kaže Glišić.

 

On naglašava da je najprirodnije i najlogčnije da poslove Direkcije preuzme Odeljenje za urbanizam koje je pre formiranja Direkcije te poslove i obavljalo.

"Pre nego što su direkcije za izgradnju osnovane, a ta manija je po Srbiji krenula od 2002. do 2005. godine, do tada je sve te poslove radilo, i to vrlo uspešno i dobro, Odeljenje za urbanizam. Praktično, sada samo vraćamo sve ono što je Odeljenju za urbanizam uzeto pre deset godina", objašnjava naš sagovornik.

 

Ušteda je evidentna s obzirom na to da smo plate zaposlenih iz Direkcije, a bile su više 30 posto, smanjili i uskladili sa platama u Opštini.

 

Darko Glišić kaže da su direkcije bile fantomski organ unutar lokalne samouprave. "Svi su se ’tukli’ da budu direktori Direkcije, a niko predsednik Opštine, zbog toga što su direktori direkcija imali veliki budžet i sa njim radili šta su hteli. Pa su i plate u direkcijama bile duplo veće nego što su bile u opštinama koje daju novac, što je suludo. Dešavalo se da direktori direkcija budu iznad opština, jer su oni rešavali infrastrukturne probleme, ali sa opštinskim parama. Zato je najlogičnije to što je uradila opština Ub, svi ti poslovi su vraćeni pod okrilje uprave, koja raspisuje tendere, Opštinsko veće i predsednik opštine usvaja planove šta će se, kada i kako raditi u opštini, a sve tehničke poslove, uključujući i projktovanje, radi Odeljenje za urbanizam", objašnjava Glišić i predlaže i valjevskom rukovodstvu da primeni ubski model.

Dodaje da je desetak gradova i opština već primenilo ubski model "gašenja Direkcije", nedavno su to učinili Smederevo, Kruševac i Vlasotince.

 

Jedno od rešenja, za koje se zalaže valjevski gradonačelnik Slobodan Gvozdenović, jeste da se od Gradske direkcije formira novo javno preduzeće, koje bi se bavilo izgradnjom i uređenjem grada, dakle istim poslovima kao i Direkcija, i koje bi imalo sopstveni prihod. Za sada niko ne nudi rešenje na koji način bi to novo preduzeće obezbedilo novac. Pominje se varijanta da se svi radovi koje obavi to preduzeće fakturišu Gradu, tako da bi bili plaćeni iz gradske kase. Međutim, ko garantuje tom novom javnom preduzeću da će upravo ono „proći“ na tenderima, koje će Grad morati da raspisuje za sve te poslove kojima se nada novoformirano javno preduzeće.

 

Darko Glišić kaže da nije dobra ideja da se formira novo javno preduzeće i da ne treba izmišljati rešenja, nego zakon treba pažljivo pročitati i u skladu sa njim postupiti. Kaže da je siguran da će i valjevsko rukovodstvo postupiti u skladu sa zakonom jer sve drugo je put u minsko polje.

"Pokušavati da se izigra zakon je vrlo rizično i neodgovorno, pre svega zbog toga što bi svoj grad ili opštinu doveli u opasnost da, ukoliko država prepozna da niste ispoštovali zakon, može da obustavi transferna sredstva, bez kojih nema života ni jednoj lokalnoj samoupravi. Dovesti svoj grad u takvu situaciju je rizičan potez", poručuje valjevskom rukovodstvu Darko Glišić.

 

Zakon o budžetskom sistemu

 

Zakon o budžetskom sistemu doživeo je značajne izmene i dopune krajem 2015. godine, među kojima je i ona da se javna preduzeća, fondovi i direkcije izostavljaju iz definicije indirektnih budžetskih korisnika. Gradska direkcija u Valjevu je indirektni budžetski korisnik, što znači da se skoro ceo prihod direkcije obezbeđuje u gradskom budžetu, uključujući i zarade zaposlenih.

Lokalne samouprave su obavezne da do 1. decembra 2016. godine ukinu javna preduzeća, fondove i direkcije, koji gube status indirektnih budžetskih korisnika.