Prošle nedelje sam konačno uspeo da izdvojim vreme i pobegnem u prirodu. Dimitrije i ja smo poranili i krenuli put Velikog Povlena. Nije se još desilo da se vratim loše raspoložen ili razočaran iz prirode. Ne ono kao kad izađete u provod pa bude loša muzika, ekipa, gužva, dim, ili kad odete na film koji prespavate.
U prirodi je provod zagarantovan, nema gužve, nema loše muzike, nema buke, nema pijanih budala, nema gušenja od dima. Čim malo izađete iznad Valjeva, prodišete i progledate. Pritom za šetnju po planini nisu potrebni neki novci.
Imamo tu sreću da nam je izuzetno lepa priroda na dohvat ruke, na samo pola sata. To i jeste ono zbog čega volim Valjevo i što bi mi najviše falilo u Beogradu ili nekom drugom gradu. Uspaničim se ako mi priroda nije blizu, jer to je moja psihoterapija.
Pobegnite od televizije, vesti, jutarnjih programa u kojima ide red politike, red saveta lekara, red vremenske prognoze, ispresecano reklamama za lekove i preparate. Idite u prirodu, ne morate ni da šetate, samo dišite, jer u Valjevu smrdi, i to ne mislim samo na vazduh.
Desanka Maksimović se nije setila ili stigla, da i za ovu babu zatraži pomilovanje. Zapravo prestanak kažnjavanja ovim pominjanjem, čim nešto ne [...] dalje | blog
Povremene priče o "potrošačkoj korpi", sastavni su deo ozbiljnijih govorenja o životnom standardu. Samim tim što ona nije "odokativna" nego je [...] dalje | blog
O bojkotovanju izbora od strane opozicije i šta to znači za opoziciju, a šta za njene birače (može i skupa), uglavnom prošlih izbora, mnogo je [...] dalje | blog
Na jednoj od najprometnijih lokacija na Divčibarama, barem od kad je otvoren Maxi market, vikendom "vri" od posetilaca. Parkinzi prepuni, u [...] dalje | blog