Registracija Prijava preko FB
Ena Begović u Padu Italije
Ena Begović u Padu Italije
02.12.2014, 16:41

Bonasera, Bonasera, what have i ever done to make you threat me so disrespecfully

č: | fb:

Najlepši pozdravi za ljubitelje filma u ovim uvodnim rečima - za novi blog koji pokrećemo.

Film je veći od života!!! U toj slavi pokrećemo novu kolumnu, posvećenu najpopularnijoj umetnosti, voljenim pokretnim slikama. Danas, ali i unazad godinama (na žalost), kada se knjige skoro i ne čitaju, kada je kultura kupovina dnevne štampe ostala navika retkih, o pozorištu, ili ne daj Bože operi ili baletu i da ne progovaramo….film je i dalje tu.U stvari uvek je i bio, samo što sada ne vreba samo sa tv-a, već ga je sveprisutnost interneta i njegovih moći učvrstila da bude još vidjiviji i prisutniji nego ikada u svojoj vek i koju godinu dugoj istoriji. Celi filmovi su uveliko na Youtube servisu, ponuđeni celoj planeti na gledanje i podsećanje…, mladi internet ovisnici (naravno, ne obavezno) ’"skidaju" filmove, dok se ovi čestito nisu ni pojavili, dobili kritiku, zaradili neke pare.

Zaradili pare, naravno, odnosi se na Ameriku i još po koju zemlju, jer kod nas filmovi odavno ne donose nikakvu zaradu, a bioskopa, kao što svi znaju teško da više i ima. Nedostatak bioskopa, kojih je samo u Valjevu nekad bilo i više od tri, ovaj blog sigurno ne može da nadomesti, ali može malo da nas vrati u vremena kada se 70tih i 80tih, za neke projekcije tražila karta vise… Pisaćemo i o tome. Još se sećam mirisa iskrckanih semenki i zvuka koji je ushićeni gledalac proizvodio kada bi ih zubima odvajao od preslane bele kore, pečene bundeve. Ipak nećemo na početku o semenkama i kokicama.

Hemfri Bogart i Ketrin Hepbern u Afričkoj kraljici (1951)

Hemfri Bogart i Ketrin Hepbern u Afričkoj kraljici (1951)

U dvadesetom veku kada su se književnici kretali ka unutrašnjem, istražujući i stvarajući svoje JA, razvila se, neočekivano, nova popularna umetnost, sasvim usredređena na spoljašnje, vidljive oblike sveta u pokretu! Imala je snagu da ponovo stvori svet, da nam dočara vreme i mesto! A,vrlo brzo je stekla moć da donese neki drugi, imaginarni svet u svačiju dnevnu sobu. Umetnik filma, tek od skora, oslobođen ropstva prirodi, postaje rob široke publike.

Slikar, vajar, mogao je da stvara po svojoj volji u nekom ateljeu, napolju, pisac za svojim stolom u radnoj sobi, kompozitor za svojim klavirom. I arhitekta je mogao da načini veliko delo za nekog modernog mecenu (nekada i za pape, ranije). Pozorište se moglo improvizovati na bilo kom mestu. Ali je samo filmska umetnost u ogromnoj meri zasenila sve, carsku ekstravaganciju opera i jedina mogla da ispuni želje svojih patrona širom sveta! Kako na početku odiseje perforirane pokretne sličice, tako i dan-danas.

Pojavivši se i procvetavši u Americi, zemlji osvajanja prostora i vremena, filmska umetnost je doživljavana kao nova, demokratska i popularna. U svom prvom veku, film je, kao ni jedna umetnost pre nje donela novinu, bogatstvo izraza i svestranost koju je tražio veliki Novi svet. Nijedna pređasnja umetnost nije bila tako sveobuhvatno i složeno u saradnji i zavisnosti, od braka tehnologije i umetnosti (filma), ali i od zadovoljstva zajednice. Budućnost novog medija bila je puna tajni i obećanja, nagoveštenih početkom 20. veka, kada je i postala najpopularnija umetnost.

Fernando Rej u Francuskoj vezi (1971)

Fernando Rej u Francuskoj vezi (1971)

Film daje novu besmrtnost životu u svim vremenima i na svim mestima. Glavnu reč dobija svetlost, neverovatan medij, čovekove nedavno zadobijene besmrtnosti. Svetlost je najneuhvatljivija, najkratkotrajnija, najefmernija od svih fenomena! Skoro otkrivena kao ’’prirodno sredstvo za pisanje’’, sa mogućnošću stvaranja trajnih slika, svetlost, kada je propisno vođena, uhvaćena i upravljena kamerom, ima moć da napravi pokretne slike, koje se mogu pobrkati sa stvarnim svetom. Negde je rečeno da filmovi imaju moć da učine “da koračamo sa mnogo više poverenja po nesigurnom tlu imaginacije”.

Novine i tajne nove umetnosti, bile su mnogostrane, nalazile su se u samom procesu stvaranja, njenoj publici, u moćima da ponovo stvori svet i da istraži, stvori i otkrije novo čovekovo "ja".

Gornji redovi u čast novog bloga, morali su imati mali akademski ton, a uvod kao i svi počeci nekako je trebao krenuti. A i da ovaj prvi korak u blog ne preraste sad odmah u priču o istoriji filma i pionirima "sedme umetnosti" i ostalim tehničkim detaljima koji su neizostavni deo priče, kažemo da će za sve biti mesta. Od Grifita, Vilijema Kenedija, Melijesa Portera…. do Rahele Ferari, Gidre, Pazolinija. Zato smo blogu i dali ovo ime, da se nikako ne ograničavamo u temama. Valjevo, Hollywood via Bolivud!!!

Tako smo i zamislili, da blog u stvari bude priča o filmovima koje smo voleli, glumcima, rediteljima, nekim zaboravljenim vremenima, zaboravljenim zvezdama, preporuke nekih novih filmova, sve o filmu i oko filma. Najbitnije, bez mnogo uštogljene kritike (jer nam je zabavna crta na prvom mestu) u ovim ionako crnim vremenima. Mnogi mladi, moderne generacije, sigurno za mnoge klasične filmove nisu ni čuli (opet, čast izuzecima), tako da ove stranice mogu i njih inspirisati da vide nešto novo i mozda otkriju svetle vidike, koje samo film može da ponudi.

~ Nekad u snu, nekad u muzici, a ponekad usred bela dana, u trenutku kada se nalazi bar na izgled podjednako daleko i od sna i od muzike ~

Blogovi