Registracija Prijava preko FB
Žarko Laušević i Radmila Živković u Sivom domu
Žarko Laušević i Radmila Živković u Sivom domu
28.02.2016, 15:21

Trideset godina “Sivog doma”

č: | fb:

"Delikvencija je kršenje određenih društvenih normi, tj. negativne dispozicije omladine, za koju su zakonom predodređene sankcije. Konstantan bes, ljutnja i mnogo puta ponovljeni neuspesi, koji dovode do agresije, a potom i delikvencije, zahtevaju veliku pažnju okoline i stručnjaka, kao i naporan rad suzbijanju istih. Da bi dim nestao, treba najpre, ugasiti vatru, što će reći, da je ključna stvar u suzbijanju pojava, otkrivanje i otklanjanje uzroka istih.

Maloletnička delikvencija je prestupničko ponašanje, specifično za populaciju maloletnika. U užem, strogo pravnom, smislu svi vidovi ponašanja mladih starijih od 14, a mlađih od 21 godinu, koji prema zakonu spadaju u krivična dela. Svi oblici delikventnog ponašanja mogu se svrstati u četiri kategorije: 1. radnje destruktivno uperene protiv integriteta drugih ličnosti. 2. radne, destruktivno uperene protiv vlasništva i materijalnih dobara drugih. 3. radnje povlačenja i 4. radnje samouništenja.

U savremenom svetu prihvaćeno je mišljenje da ne postoji takozvani ‘prestupnički tip’, već da je dete, nevažno kojeg pola, koje predstavlja produkt svoje sredine i uticaja iste na njegovu ličnost, tj. spoj spoljasnjih i unutrašnji faktora. Učenje na osnovu kontakta sa drugim ljudima u sebi sadrži sledeće grupe sadržaja, socijalnog učenja: znanje, veštine, navike, način življenja, motive, stavove i norme opšte prihvaćene i okarakterisane kao ispravne i pravilne od strane društva, a ujedno i neophodne za pristup istom. Socijalno učenje može da formira i negativne crte ličnosti, ukoliko su faktori i izvori socijalizacije DEFEKTNI…….."( trunčica, pozajmljena sa Wikipedije o temi ,,Maloletnička delikvencija’’).

I sta ćemo sad? Teorije, koje koriste studenti raznih fakulteta, od grupe za psihologiju, sociologiju, Filozofskog fakulteta, Defektološkog ili nekog Fakulteta za bezbednost, ma šta to značilo. Budući kadar za UDBU, verovatno, možda detektive, slavne srpske milicije! Praktičnog dela ovih ispita nema.

Život na ivici i margini opšteg sivila je ovde doveden do savršenstva. Prostitutke, mlade devojke, koje u Srbiji nazivaju starletama, glavne su zvezde medija i TV-a. Brbljivi i razgovorljivi, bizarni polu-kriminalci, pola-pajaci, ne skidaju se iz vidokruga ni sekundu. Dele  autograme deci! Sledi cela armija sličnih pevača, pevačica, prodavaca magle, opakih likova-opasnih namera. Sada su to vaspitači deci i omladini, zabava za penzionere, koje to opušta! Predvođeni, naravno danasnjim političarima i upravljačima koji su taman oni momci iz "Sivog doma" trideset godina stariji, takoreći, sad u najboljim godinama, kad mogu najviše da doprinesu državnom i društvenom napretku. One, koji svojim metodama nisu uspeli da prevaspitaju vaspitači Beli i Zeka ili čuvar mekog srca "Stražar pesnik". Oni koji su se "snašli!"

Jedino pitanje, najzagonetnije i nedokučivo zasad: Kako ovo društvo uopšte opstaje, a da se načisto ne skljoka i ne rastoči. Šta ga drži na okupu sve ove godine i koje su granice trpljenja, inače žilavog i snalažljivog, srpskog čoveka! Došlo se za par godina do terminalnog stanja, kako medicinari zovu umiruća tela, teško obolelih, koji čekaju kraj.

Ova, tzv. društvena i politička "elita" koja kao nešto vodi i rukovodi, laže i provocira, gora je nego ekipa naslikana u "Sivom domu!" Onaj tip, sa fizionomijom isluženog žigola, sa prostim švalerskim forama, doskora čak i ministar (0), kao da je zanat pekao od onih šibicara, što u jednoj epizodi "Sivog doma" skidaju prozor da pokažu kako se ona kuglica sakriva među tri kutijice šibica.

Ili Robija, koji spase par ljudi iz zapaljenog autobusa, ali im pritom u metežu oduzme sve novčanike, satove… jer je to jače od njega! Sve njih povezuje grad Kruševac. Naravno, ne impliciramo drugovi, da je ministar-olinjali švaler, bio u tom čuvenom zavodu, osim ako je nekoga posećivao, ali da je životnu školu učio i drugovao i druguje sa onim nepopravljivim, to me ni japanski Car ne bi razuverio. Uzimamo njega za primer, jer je zgodno zbog podudarnosti. Jer i kultna serija i on su: made in Kruševac.                                                                              

U nedelju 2.februara 1986, otvoreno je novo poglavlje u istoriji bogatog dramskog programa velike televizije, tadašnje TV Beograd! Krenula je prva epizoda serije "Sivi dom", nazivom ,,Hromi’’. U dobro uhodanom terminu, na prvom kanalu, od osam uveče! U tadašnjem socijalističkom svetu, velike bivše zemlje, prvi put se najotvorenije progovorilo o problemima mladih suočenih sa posrtanjem i lutanjem, agresijom i nasiljem.

Odbačenih od društva i poslatih na rehabilitaciju u KP dom Kruševac! Serija o otpadništvu omladine od tadašnjih društvenih i moralnih vrednosti, kao i naporu države i institucija da ih vrati na pravi put. "Sivi dom" je pre svega priča o odnosu štićenika i vaspitača u Kazneno-popravno domu Kruševac, njihove svakodnevne drame, nesnalaženje, sukobi, tragedije, smrti…Tek po negde, u seriji, ima i lepših trenutaka, koji daju nadu, da nije sve baš uzalud. Ambiciozan, dugo i brižljivo pripreman, uz pokroviteljstvo UNICEF-a, projekat igrane, dramske serije u 12.epizoda "Sivi dom" bez ikakvog kalkulisanja ulazi u top-ten serija srpske produkcije. A, bar je u tom segmentu konkurencija uvek bila prejaka, na sreću nekog filmskog i umetničkog nasleđa ovog naroda.

Nekad su (kako neverovatno) postojali ljudi koji su ozbiljno, profesionalno, strogo i kvalitetno, vođeni velikim entuzijazmom i predanošću radili povereni im posao.Takva je legendarna urednica tadašnje Redakcije za decu i mlade, Televizije Beograd, gospođa Donka Spiček (1933), koja je izgurala i uz scenaristu Gordana Mihića (1938), najzaslužnija što je "Sivi dom" ugledao publiku! Za reditelja je odabran talentovani Darko Bajić (1955).

Snimanje je započelo decembra 1983, a cela produkcija je završena do kraja 1985.godine. Mihić i D. Spiček, obilazili su kazneno-popravne domove i na osnovu hiljada priča i sudbina mladih prestupnika, kao i vaspitača, stražara, milicije i rodbine štićenika, napravljen je presek u odličnom scenariju starog maestra Mihića. Logično da je najveći izvor materijala skupljen u kruševačkom zavodu, najvećem i najčuvenijem u zemlji. Tu je snimljena i većina kadrova, znači, na autentičnoj lokaciji!

Svaka epizoda "Sivog doma" skoro da je u minut trajala, tačno sat vremena, mada je snimljene trake bilo i za više priča, ali se odlučilo da je 12 nastavaka dovoljno. Od same uvodne špice, koja je počinjala snimkom zavoda u Kruševcu iz vazduha, u nekom tmurnom, jesenjem danu, pa originalnog predstavljanja glavnih glumaca, kroz onaj personalni list vaspitanika, gde lupe pečat, sjajnu muzičku podlogu Vojkana Borisavljevića u nekom, jazz-u sličnom muziciranju, i ozbiljan ton Žarka Radića (Psiholog):…"Da, nisam ti rekao najvažnije! Koliko ćeš slobode imati, to najviše zavisi od tebe. Ako si u otvorenom, a to je najbolje, možeš izlaziti u grad sa dozvolom! U polu-otvorenom je malo strožije! U zatvorenom je najgore! Tamo je, mrka kapa".

Već uvod je nagoveštavao, u kakvoj će atmosferi serija pratititi sudbine mladih delikvenata. Oseća se dobar uticaj onih starijih američkih "zatvorskih filmova", ali i klasičnih gangsterskih holivudskih akcija, što naravno nikako ne smeta. Najbolji i treba da budu uzor i da se ponešto I pozajmi, kada krećeš u nešto sasvim originalno i nevidjeno do tad! Začinjeno sivom atmosferom godina "stabilizacije", premijerke, stare partizanke, Milke Planinc (1924-2010), "željezne lady" socijalističkog, umirćceg sveta SFRJ!!! Ohrabrenje je moglo doći i od prvenca Gorana Markovića "Specijalno vaspitanje’" (1977), dobro poznatog filma, sa sličnom tematikom. Da ne pominjemo neke fragmente "Crnog talasa" i uticaja najvećeg srpskog autora i filmadžije Žike Pavlovića, naravno, valjevskog zeta i starog Divčibarca!

Za "Sivi dom" okupljena je prvoklasna glumačka ekipa, predvođena, očekivano, Batom Živojinovićem, kao ,,Upravnikom”. Miša Janketić u ulozi vaspitača Belog, Dragan Nikolić, kao vaspitač Zeka, Milo Miranović kao ,,stražar pesnik”, Radmila Živković igrala je Šiljinu majku. Rahela Ferari (Ruža-lopuža), Slobodan Aligrudić, Pepi Laković, Bora Todorović, Đurđija Cvetić, Boris Komnenić (vaspitač Katić), Dragan Laković (vaspitač Šoškić), Zvonko Lepetić, Vera Cukić, Marko Nikolić, Dušica Žegarac, Renata Ulmanski, pomenuti Žarko Radić ("Psiholog”).

Ono, što je odmah izdvojilo "Sivi dom" je bila glumačka podela za "domce". Jedan od najboljih kastinga Yu filma, ako ne i najbolji do sada. Jako pažljivo su birani talentovani mladi glumci, neki još na FDU, a nekima je pojavljivanje u ,,Sivom” bila prva ozbiljnija uloga u karijeri! Naravno, pojedini i naturščici.

Kroz seriju je prošlo više od 100 glumaca i 5000 statista! Zoran Cvijanović (Šojka), Dubravko Jovanović (Matić), Mira Jokovic(Kalifornija), Bane Vidaković (Robija), Andrijana Videnović (Lolika), Nikola Kojo (Velizar), Željka Cvjetan (Savka), Ljubomir Todorović (Petko), Žarko Laušević (Šilja), Rajko Prodanović (Koske), Igor Pervić (Rale), Dragan Nikolić (Debos), Dušan Petković (Kec), Siniša Ćopić (Gušter).

Dva imena izdvajam: Branislav Lečić (1955), kao Crni i Milutin Karadžić (1955), kao Mikša. Ali i to je bilo simpatično i ne smeta. Zato sam i naveo njihove godine, gde teško da su i tada bili blizu maloletnom dobu! Mikša u svom kožnom prsluku i kratkoj majici sa kaubojkama na nogama, pomalo priglup, ali odličan nasilnik i nepopravljiv. Pravi kostim iz recimo ,,Ratnika podzemlja” (1979), Voltera Hila.

Opet Lečićev ,,Crni” davao je seriji dinamiku, akciju, ludilo, neizvesnost. Crni je jedan od nosilaca serije i najzivopisniji lik! Verovatno i najvoljeniji, među gledalačkom omladinom onog vremena. U punoj životnoj i fizičkoj snazi, sa već par ozbiljnijih uloga ranije, Lečić je ovde dominirao, slikajući Crnog, kao besnog, psihopatskog mladića, koji ne poznaje srednji put, nego ide do kraja! Jedna od boljih Lečićevih uloga u karijeri.

"Sivom domu" ništa nije nedostajalo. Teška generacijska drama, gde je bilo i prave akcije, jurnjave kolima, tuče, droge, videli smo neke "zatvorske foru", beg iz zatvora, ljubavne zgode Matića i Savke, neke replike u stilu: "Riknula Boranija", koja je dugo bila popularna. Kakav je život posle doma: Šiljina snalaženja u "spoljnom svetu", ljubav Šilje i Zorke. Kakvi su sve tipovi vaspitača. Zagovornici "čvrste ruke" u prevaspitavanju i njihove nimalo suptilne i pedagoške metode imali su svog "predstavnika" u liku vaspitača Belog, u sjajnoj ulozi Miše Janketića! Drugarski odnos, građenje poverenja,r azgovor, intimiziranje sa štićenicima, do nivoa roditelja, bili su metodi vaspitača Zeke, u takođe jednoj od boljih uloga Dragana Nikolića u bogatoj karijeri.

Gordan Mihić se trudio da stvari prikaže onakvim kakve zaista jesu, a ne kakve bi one trebalo da budu. Kakav bi sad, 2016, Mihić napisao scenarijo o današnjoj omladini (ne nužno, po domovima), na slične teme, ne sme se pomisliti. Verovatno bi odbio, jer bi to bilo nenapisivo. Zombirana-srpska omladina u 21.veku, baulja od Svetlane Ražnatović do Dare Bubamare! Veliki bi zalogaj bilo napisati neki sličan scenarijo, koji razume današnju omladinu, njihove uzore i moralne principe! Kao što je Mihić pokušao 86-te da nam kaže da nije sve ružičasto u društvu, tj. sa omladinom.                                                                                             

Serija je Zoranu Cvijanoviću, Žarku Lauševiću, Dubravku Jovanoviću, Andrijani Videnović, Branku Vidakoviću, Rajku Prodanoviću, Dušanu Petkoviću, otvorila vrata velike slave, koju su tek polovično iskoristili u godinama posle! Lik Šojke, razmaženog, ciničnog i sadistički nastrojenog funkcionerskog deteta, kao otkrovenje pronašla je Z.Cvijanovića. Jedini lik koga je publika, bez zadrške mrzela i gadila se. I sada bi proizvela isti efekat. Zoran Cvijanović se više nikad nije primakao kvalitetom igre, kao u karakteru Šojke, koga je tako majstorski uradio. Celu tu generaciju, tada mladih glumaca sa Lauševićem na celu, pratilo je "prokletsvo" "Sivog dom"”. Iako se možda neko neće složiti, ni toliko hvaljeni glumac Laušević, verovatno i najtalentovaniji od svih, teško će nadmašiti lik Šilje, preobraćenog, koji je od pitomca najužasnije reputacije i strahopoštovanja svih domaca, nalazi put ka teškom, ali poštenom životu!

Niko nije ponovio kvalitet glume prikazan u seriji. Iako su itekako snimali i pojavljivali se u odličnim filmovima i produkcijama. Da ne bude zabune! Važi, naglaskom za gore pobrojane "mlade" glumce!                                                                                

Nesrećnog Bana Vidakovića-Robiju, je čak privukla mračna strana sile i moćne manipulatorske veštine,zlog medijskog imperatora Z. Mitrovića, te se besomučno glupirao u ,,Kursadžijama”, godinama. Ne znamo, kako ga nije draftovao,takođe veliki trovac ovog naroda, Boris Bizetić, sa svojim bizarnim, porodičnim serijalom ,,BB Show”. Dubravko Jovanović ostao je Matić, do dan-danas. Neki su se okanuli glume, otišli raznim putevima. Svakako, najtužnija je životna priča Rajka Prodanovića Kosketa, jednog od glavnih junaka ,,Sivog doma”, koji je umro u krajnjoj bedi, relativno skoro. Članci o njegovoj sudbini, mogu se naći. Ja ih ne bih prepričavao, da rasprava ne ode predaleko. Ali, preporučujem, da ko ovo čita, pokuša da nađe i taj text, negde po internetu.

Vraćajući se još jednom na sjajno napisane uloge odigrane u punom zanosu, glumci, kako ovi mlađi,t ako i iskusni, veliki umetnici popu Bate, Miše Janketića, Dragana Nikolića…osećali su da se radi o važnom projektu, pionirskom u tom trenutku, jako delikatnom i izazovnom. Zato "Sivi dom" zaslužuje to visoko mesto u dugom nizu izvanrednih serija 70-tih i 80-tih godina.

Ni reditelj Darko Bajić,neće kasnije napraviti ništa značajnije, mada se kvalitetom i sličnom pričom o mladima u seriji ,,Zaboravljeni”, približio visokim standardima "Sivog doma". Izuzimajući glavne glumce, nosioce drame, kroz seriju su prošli u malim, epizodnim rolicama i veliki ljudi srpskog filma. Pogledajte Rahelu Ferari, kao matoru švercerku Ružu Lopužu, koja rentira Šilji sobicu. Pa Slobodana Aligrudića, kao Kosketovog oca.

Na mene lično, Dragan Laković je ostavio najlepši utisak, u ulozi totalno razočaranog i ravnodušnog nastavnika-vaspitača Šoškića, koji vodi onaj legendarni dijalog sa Matićem…. "Dobro je, dosta sine Matiću…" Dovoljno je pogledati lice Lakovića, na njegovim časovima. Perfektno! Tu je i njegov rođeni brat Pepi Laković, u ulozi još jednog Šiljinog stanodavca. Dragi i dobri lik Yu filma, još bolji u privatnom životu: Miro Miranović u fenomenalnoj ulozi, stražara mekog srca "Stražar-pesnik", koji duge noći, kao čuvar, prekraćuje pisanjem pesama dok štićenici beže!             

Već sam gore rekao da se u  seriji  oseća uticaj američkog "zatvorskog" filma. Neke cake su malo modifikovane iz čuvenih holivudskih filmovima tog miljea. Ali, još više se sada oseća nešto naše-srpsko!

Misterija, ko je skrajnuo seriju? Iako je prošlo 30.godina od premijere, ne pamtim kada je "Sivi dom" repriziran, ako uopšte i jeste! Možda jednom. Poznato je da se neke serije vrte i po desetak puta, po raznim kanalima. "Sivog doma" nema. Neko i negde je rešio da bude "bunkerisan". Valjda, da omladina ne uzima za uzore Sojku, Robiju, Guštera, Gila, Šilju, Mikšu, Jezerkića, Velizara... Ili se neko plaši da se ne prepozna, sećajući se mladih dana, kada je pričao svoju priču Gordanu Mihiću. Iako je delikventna ekipa "Sivog doma" nema šta-opasna i za današnje prilike ima ovih velikih državnika, ministara, direktora, urednika, savetnika, koji su gori. Mnogo gori od Šilje i Houre koji je legao bar na bombu!                                  

I za kraj, jedini prijatelji, Valjevo i Kruševac su u jednoj stvari "zbratiljeni gradovi". I mi imamo svoj SIVI DOM na desnoj obali Obnice iste namene kao i njegov stariji i veći brat u Kruševcu i svako od nas zna bar nekog sugrađanina koji tamo radi, dal’ kao čuvar, vaspitač ili upravnik. A, znamo sigurno i dosta štićenika, koji su u njemu ili su nekad tu boravili služeći kaznu i prevaspitavajući se!                                                                            

"Sivi dom" odavno ima kultni status i uvek će biti dobar za gledanje, sa godinama samo jačajući svoj kvalitet, ma koliko ga uklanjali sa You t... i trudeći se da ga ne repriziraju, da se omladina slučajno ne pokvari gledajući u televizor!                                 

******************************************************************

“Sve što želim u ovom trenutku, idi, idi iz života moga

srce mi je izgorelo moje, a duša je ostala bez svoga…                        

Ne, neću plakati, srce mi je puno radosti.                                         

Ne, neću plakati, srce mi je puno radosti.                                       

Veselo mi s tobom nekad beše                                                   

Al’ kad je sa neba zvezda pala.                                                         

Sad mi osta samo bleda slika.                                                                 

Što mi tvoja sestra jednom dala”.                                                               

Blogovi

  • "Šahtologija i linijologija"

    Studenti nekoliko evropskih zemalja, koji su pre par godina posetili Istraživačku stanicu Petnica, u čudu su komentarisali puteve i ulice u [...] dalje | blog

    Iz redakcije Pre 3 sati 1 minuta u Iz redakcije

  • KO SI ti

    "Ne moramo biti šusteri da bi znali koje nam cipele odgovaraju, kao što ne moramo biti ni profesionalci da bi stekli znanje o stvarima od opšteg [...] dalje | blog

    Zlatno doba Pre 1 dan 5 sati u Zlatno doba

  • "Mi stalno idemo napred, a često odemo i dalje"

    Naslov je citat aforizma Aleksandra Baljka, koji najbolje ilustruje tragediju i komendiju koja nam se događa, i tek će se, braćo i gospođe, [...] dalje | blog

    Trupni portret Pre 4 dana 2 sati u Trupni portret

  • SRBILEND

    "Radije bih da ljudi nešto nauče dok ih zabavljam, nego da se zabavljaju dok ih pokušavam nečemu podučiti", Volt Dizni. [...] dalje | blog

    Zlatno doba Pre 8 dana 2 sati u Zlatno doba