Registracija Prijava preko FB
01.05.2016, 17:25

Jevanđelje po Mateju (Pier Paolo Pasolini, 1964.)

č: | fb:

Tri rimska vojnika nalaze se u jednoj krčmi, u jedanaest časova uveče. Duž zida poređane su bačve. Iza drvene tezge nalazi se Jevrejin, krčmar. Tri rimska vojnika su malo podnapiti.                                              

Prvi rimski vojnik: ,,Jesi li probao crno?’’                                                       

Drugi vojnik:,,Ne, nisam ga probao’’.                                                      

Prvi vojnik:,,Bolje bi bilo da probaš’’.                                                            

Drugi vojnik:,,U redu Džordž, popićemo po časicu crnog vina’’.                 

Jevrejin, krčmar:,,Izvolite, gospodo. Dopašće vam se ovo vino’’. On stavlja na sto krčag, koji je napunio iz jednog bureta). ,,Lepo je ovo vince’’.                                                                                                       

Prvi vojnik:,,I ti popi jednu čašicu’’. (On se okreće ka trećem rimskom vojniku, koji stoji oslonjen na jedno bure). ,,Šta je to s tobom?’’                                                                                                              

Treći rimski vojnik:,,Boli me stomak.’’                                                           

Drugi vojnik:,,To je zato što piješ vodu.’’                                                               

Prvi vojnik:,,Probaj malo od ovog crnjaka.’’                                                 

Treći vojnik:,,Ne mogu da pijem to prokleto piće. Od njega me i boli stomak.”                                                                                                  

Prvi vojnik:,,Isuviše si dugo, ovde na straži.’’                                            T

Treći vojnik:,,Zar ja to, dođavola, ne znam?’’                                             

Prvi vojnik:,,Slušaj, Džordž, možeš li da daš nešto ovom gospodinu, da mu prođe stomak?’’                                                                                  

Jevrejin, krčmar: ,,Evo, baš, imam nešto za to.’’ 

(Treći rimski vojnik proba napitak iz čaše, koji mu je krčmar pripremio)                                                                                                      

Treći vojnik :,,Hej, čta si to stavio unutra?’’                                              

Krčmar:,,Samo to popijte, poručnice. To će vam vrlo dobro činiti.”        

Treći vojnik:,,Gore ne mogu da se osećam.”                                              

Prvi vojnik:,,Probaj to. Džordž mi je pre neki dan, pomogao da se bolje osećam.”                                                                                            

Krčmar:,,Bilo vam je rđavo poručnice. Znam ja šta pomaže, kad čovek ima bolove u stomaku.”                                                                        

(Treći rimski vojnik ispija čašu)                                                                                                                                                                                                                               

Treći rimski vojnik:,,Isus Hristos”(Pravi grimasu). 

Drugi vojnik:,,Ona lažna uzbuna.’’                                                                

Prvi vojnik:,,Oh, ne znam. Dobro se držao danas na krstu.”                            

Drugi vojnik: ,,Zašto nije sišao sa krsta”? 

Prvi vojnik:,,Nije želeo da siđe sa krsta. To mu i nije namera.”         

Drugi vojnik:,,Pokaži ti meni čoveka, koji ne želi da siđe sa krsta.”

Prvi vojnik:,,Ih, dođavola, pa ti ništa ne znaš o celoj ovoj stvari. Evo, pitaj Džordža. Da li je on hteo da siđe sa krsta, Džordž”?

Krčmar:,,Kad vam kažem gospodo, ja nisam bio tamo. To je stvar koja me uopšte ne interesuje.’’                                                                  

Drugi vojnik:,,Slušaj, video sam mnoge od njih ovde i na mnogim drugim mestima. Kad god mi pokažeš čoveka koji ne želi da siđe sa krsta kad dođe čas-kad za to dođe čas, hoću da kažem i ja ću se odmah popeti na krst, zajedno sa njim’’.

Prvi vojnik:,,Mislim da se dobro držao danas na krstu.”                    

Treći vojnik:,,Sasvim se dobro držao.’’                                                           

Drugi rimski vojnik:,,Vi momci ne razumete o čemu ja govorim. Ja ne govorim o tome da li se on dobro držao ili nije. Mislim da kažem, kad dođe čas. Kad prvi put počnu da ga prikivaju, onda ne postoji nijedan čovek koji ne bi poželeo da to spreči, samo kad bi mogao.’’                                                                                                               

Prvi vojnik:,,Zar ti nisi tome prisustvovao, Džordž?’’

Krčmar:,,Ne, to me uopšte ne interesuje, poručniče.’’                                

Prvi vojnik:,,Iznenadilo me kako se dobro držao.’’ 

Treći vojnik:,,Ono što se meni ne dopada, to je kad ih prikrivaju klinovima na krst. Znate, to mora da za čoveka, predstavlja teško mučenje.’’                                                                                                            

Drugi vojnik:,,To nije tako rđavo, kao kada ih prvi put dignu uvis na krstu.’’(Držeći priljubljene dlanove, on pravi pokret kao kad se nešto diže uvis).,,Kada težina tela počne da vuče naniže. Tada se mnogo muče.’’                                                                                                                     

Treći rimski vojnik:,,Neki od njih trpe strahovite muke.’’

Prvi vojnik:,,Zar ih nisam video? Video sam mnoge od njih. Kad ti kažem, dobro se on držao danas na krstu.’’                                                      

(Drugi rimski vojnik, smeši se na Jevrejina, krčmara)                                                       

                                                                   

Drugi vojnik:,,Mora da si i ti jedan od tih Hristovih sledbenika, debeljko.’’                                                                                       

Prvi vojnik:,,Sigurno! Idi i zadirkuj ga malo. Ali slušaj, šta ću ti reći. Dobro se on držao danas na krstu!’’                                                          

Drugi vojnik:,,Kako bi bilo, da poručimo još malo vina?’’ 

(Krčmar gleda uvis, kao da očekuje nešto. Treći rimski vojnik sedi oborene glave. On ne izgleda dobro)                                                                        

Treći vojnik:,,Ja više neću da pijem.’’                                                                   

Drugi vojnik:,,Samo dve čaše, Džordž.’’

(Krčmar iznosi krčag vina, manji od poslednjeg. On se naginje, preko drvene tezge.)                                                                                                         

Prvi rimski vojnik:,,Jesi li video njegovu devojku?’’                                    

Drugi vojnik:,,Pa zar nisam stajao sasvim pored nje?’’                                     

Prvi vojnik:,,Lepo izgleda.’’                                                                                     

Drugi vojnik:,,Znao sam ja nju, još pre no što ju je on upoznao.’’(On namiguje na krčmara.)                                                                                                   

Prvi vojnik:,,Često sam je viđao u gradu.’’                                                          

Drugi vojnik:,,Ona je ranije bila veoma privlačna. On joj nikada nije doneo neku sreću.’’                                                                                             

Prvi vojnik:,,Oh, on nije srećan. Ali mi se čini da se danas, bas dobro držao.”                                                                                                                     

Drugi vojnik:,,Šta je bilo sa njegovom družinom?’’                              

Prvi vojnik:,,Oh, izgubili su se. Samo su žene ostale uz njega.”                    

Drugi vojnik:,,Bila je to, prilično kukavička družina. Kada su ga videli gore na krstu nisu želeli da ih zadesi slična sudbina.”                  

Prvi vojnik:,,Žene su i dalje ostale uz njega.’’                                                     

Drugi vojnik:,,Tačno, one su zaista ostale.”                                                                          

Prvi rimski vojnik:,,Jeste li videli kako sam ga bocnuo onim starim kopljem?’’                                                                                                       

Drugi rimski vojnik:,,Jednoga dana imaćeš nezgodu zbog toga.”                

Prvi rimski vojnik:,,To je bilo najmanje što sam mogao da učinim za njega. Kad ti kažem, izgleda mi da se zaista dobro držao, danas gore na krstu.’’                                                                                                               

Jevrejin, krčmar:,,Gospodo, znate da moram da zatvorim.”                          

Prvi rimski vojnik:,,Popićemo, još po jednu.’’                                             

Drugi rimski vojnik:,,Pa šta to vredi!? Ovakvo piće, ne može ni da opije čoveka. Hajde, pođimo.”                                                                      

Prvi vojnik:,,Samo, još po jednu.’’                                                              

Treći rimski vojnik: (Ustajući sa bureta) ,,Ne, hajdemo. Pođimo. Noćas se osećam strahovito rđavo”.  

Prvi vojnik:,,Samo još jednu.’’                                                                  

Drugi vojnik:,,Ne, hajdemo. Moramo da pođemo. Laku noć, Džordž. Zapiši na naš račun.’’                                                              

Krčmar:,,Laku noć, gospodo. (On izgleda malo zabrinut).,,Zar ne biste mogli da mi nešto malo isplatite, na ime računa, poručniče?”          

Drugi rimski vojnik:,,Šta dođavola hoćeš, Džordž? Sredom primamo platu!’’                                                                                                    

Krčmar:,,U redu, poručniče. Laku noć, gospodo”. (Tri rimska vojnika izlaze na ulicu)                                                                             

(Napolju na ulici)

Drugi rimski vojnik:,,Džordž je Čivut, kao i svi ostali.’’                                           

Prvi rimski vojnik:,,Oh, Džordž je dobar covek.”                                            

Drugi vojnik:,,Tebi je noćas svako dobar čovek.’’                                           

Treći rimski vojnik:,,Hajde pođimo u kasarnu. Strahovito se rđavo osećam noćas.’’                                                                                        

Drugi vojnik:,,Isuviše si dugo bio ovde na straži.’’                                      

Treći rimski vojnik:,,Ne, nije samo to! Osećam se strahovito rđavo.’’        

Drugi vojnik:,,Isuvise si dugo bio ovde na straži. Stvar je samo u tome.’’                                                                                                                                                              

“DANAS JE PETAK”, Ernest Hemingvej                                                                  

 

Negde mi je u glavi dugo, stajala ova Hemingvejeva kratka pričica, skoro zaboravljena, u mnoštvu njegovih pripovetki. Zamišljena kao i pozorišna igra, mislim da nikad nije ni ekranizovana, ni ubačena kao sekvenca u neki veliki film. A, Hemingvej je, sigurno, jedan od omiljenijih pisaca, koga su rado prenosili na filmsku traku.

Ova pričica je, čist biser. I na prvo čitanje. A, tek između redova! Ili, da se još dublje upustite u analizu. Ovako, ubacili smo je kao poklon! Uz najveći praznik. Plus, stavićemo i Pazolinijev film, reći par reči o njemu i nećemo mnogo filosofirati. Ovo bi bilo malo Uskršnje javljanje, da se vidimo i čestitamo! Za sve, idealna Vaskršnja nedelja.

Znamo samo da će se obilno jesti i piti, kako god okrenete. Jer i uranak je tu, zajedno! Izostavićemo neke citate iz Svetog pisma, mudre pouke, velikih teologa i crkvenih otaca iz prvih vekova Hrišćanstva. Svete starce i njihovu blagost i smirenje… i mnoge mučenike koji su stradali za našu veru! Da se, pre svega, podsećanje i za nekog prvo predstavljanje ovog Pazolinijevog, biblijskog filma, ne pretvori u teološku raspravu i ne ode u drugom smeru u današnjem danu kada se dogodio prelomni događaj u istoriji! Događaj smešten na rubovima moćnog carstva u nemirnoj provinciji rimske imperije Judeji. U vreme vladavine, cara Tiberijusa!     

                  

Pazoliniju je ,,Jevanđelje po Mateju” (,,Il vangelo secondo Matteo,1964), bio tek treći celovečernji igrani film, do kog je već uveliko stekao svoju extremno kontraverznu reputaciju sa kojom će nasilno završiti svoj ovozemaljski život 1975. Da, taj Pier Pasolo Pasolini (1922-1975), nesvakidašnji, subverzivni, veliki, besni duh,20-tog veka, napravio je (skoro svi se slažu), najiskreniji i najlepši film o životu Isusa Hrista, kako ga interpretira Jevanđelje po Mateju.

Kao što ni gore citirani, slavni Nobelovac i lovac-pijanac, avanturista i hedonista, nije bio, verovatno, ni po jednom, biblijskom obrascu, hrišćanskih manira, tek, šta bi se o Pazoliniju tu moglo reći. Reci ćemo, ali nekom drugom prilikom, kada bude inspiracije za neki od legendarnih Pazolinijevih filmova. Ovako, kako ga vek za nama pamti, cela njegova pojava, od one surove-zastrašujuće fizionomije, naboranog lica, sitnih, crnih živih očiju, žilavog radničkog tela i ruku, pre je slika vođe neke ozloglašene bande, nego, jednog od najkompleksnijih i najživopisnijih intelektualaca 20-tog veka! A, sve ostale etikecije, koje je poneo, kao komunista, poštovalac Karl Marxa, anarhista, homoseksualac, provokator, ateista, manijak i izopačenjak, mogu da stoje, ali ništa ne menjaju u opusu i velikom delu, tog čudnog, inteligentnog čoveka, rođenog u Bolonji, 1922.

Da je tako, potvrđuje i film ,,Pasolini’’ iz 2014, Abela Ferrare, sa WillemDafoem, kao Pazolinijem. Priča o zadnjem danu Pier Pasola P.I Abel Ferrrara, naravno, nije najnormalniji tip, pa ne čudi što je baš on rekonstruisao zadnje sate u životu svog idola. Da je itekako živ i aktuelan, iako mrtav već 40. godina, oslikavaju mnoge monografije, nova izdanja njegovih knjiga i rasprava, tribine i retrospektive filmova. 20-ti vek, bio bi mnogo dosadniji i skučeniji, da je ostao bez Pazolinija!!!

Na stranu njegova opredeljenja i politički stavovi, bizarni detalji iz života, ekcentričnost, skandali… Ko bi snimio ,,Decameron’’, ,,Cvet 1001 noci’’, ,,Medeju’’, ,,Teoremu’’… One dokumentarce iz Afrike, čuveni intervju sa Ezra Paundom. I jos mnogo, sjajnih stvari. Ubrajamo, svakako i književni deo njegove zaostavštine. Kao veliki Fantom slobode stoji L.Bunuel! Na visokom drugom mestu, Pazolini. Ne znamo kako bi priča tekla da Pazolini nije ubijen! 

                                                                                                             

Pazolini je za ulogu Isusa Hrista, pozvao prvo Jacka Keruaca(1922-1969), uticajnog američkog pisca i gurua, ali se na posletku odlučio za studenta iz Spanije, Enrique Irazoqua (1945), jer mu se dopao neki seminar, koji je mladić napisao o njemu. Ostala podela uloga, kao u većini svojih filmova-obični ljudi, seljaci, naturščici! Čista poezija, od živopisnih likova juga Italije i Sicilije. Po upečatljivosti fizionomije izdvaja se mlada Deva Marija (Margherita Caruso,1950) i ovaj Španac, u glavnoj ulozi! Ulogu ostarele Bogorodice, Pazolini je dodelio sopstvenoj majci Susanni Pasolini (1891-1981).

Glavna lokacija, za snimanje bila je originalna Sveta Zemlja, Izrael i Palestina, ali je reditelj odustao, jer mu je to ,,dosadno’’ i ,,previše iskomercijalizovano!” Pa su odabrana tri seoceta, na krajnjem jugu Italije, gde ni tada, a ni sada, ne nedostaje siromaštva, starih građevina, utvrđenja i atmosphere kao u Srednjem veku.

Pazolini je bio severnjak, ali ličio je na najubogijeg južnjaka i Sicilijanca! Stara kamena sela provincije Apulija i gola kamena brda te italijanske regije, bila su odlična scenografija, gde se kretala, drhtava kamera, u dokumentarističkom stilu. Pazolini je, inače, retko koristio stativ i far u snimanju kadrova, većine svojih filmova!

Kada budete gledali ,,Jevanđelje po Mateju’’, nemojte usput pomisliti da se neko poigravao sa filmom, jer će slediti neobična muzička podloga, čak revolucionarna, slobodno se može reći. Od američke, blues i jazz pevačice, Odette Holmes, nekih kompozicija J.S.Bach-a, preko stare, hrišćanske himne ,,Gloria in excelsis Deo” i jevrejske tradicionalne ,,Kol Nidre’’himne! Pa sve do nekih zvukova iz Konga-Zaira, koje je na svojim putovanjima, po najcrnjoj Africi, Pazolini, pokupio i to kad se pojam World Music (danas, tako popularan), nije ni naslućivao. Ubacio je Pazolini i dve-tri stvari od starog, slepog, američkog, gospel blues gitariste, Blind Willie Johnson-a. Šta mislite, dal’je crnac? Jer postoji i Blind Lemon Jefferson!

Sva ta miksovana muzika, vešto stavljena u razne priče, Jevanđelja, daje poseban ukus i ovako specifičnom delu. Kada je već, soundtrack, takav, kostimi su još upečatljiviji. Tu je tek, Pazolini, pomešao razne epohe, stilove, pa iako crno-beli, film je itekako šaren i koloritan! Oduševljava nekim idejama, kao na primer: jevrejske starešine i prvosveštenici, koji na glavi, kao da nose one prirodne pčelinje košnice u obliku kupe! Stari je to manijak, Pazolini, stari!

Da li ,,Jevanđelju po Mateju’’, nešto fali? Naravno da fali! Nedostaju dva zaštitna lica većine Pazolinijevih filmova: Ninetto Davoli (1948) i Franco Citti (1935-2016). Ninetto Davoli, je Andreuccio,iz ,,Dekamerona” kome pretesterišu čučavac! Ima li moćnije scene od one kada doziva iz onih govana… Podsećanja radi, Franco Citti, čuvao je mladog Michaela Corleona, kada se ovaj krio po Siciliji. Nažalost, umro je ove godine!   

                                                                    

Tako mili moji.,,Jevanđelje po Mateju’’ je lako dostupno kao i svi Pazolinijevi filmovi. Na You Tubu servisu ima bar deset raznih kopija, dobrog kvaliteta i zvuka. Naravno, može se i preuzeti sa interneta, pa dodati, srpski titl.

Jedna od danas malobrojnih dobrih stvari u Srbiji jeste malo pristojniji i brži internet. A, kada smo kod istog (interneta), može se naravno, uvek pogledati i Zafirelijev ,,Isus iz Nazareta’’(1977), najozbiljnija ekranizacija ove Teme nad Temama, sa najvećim zvezdama filma u glavnim ulogama, od Claudije Cardinale do James Masona, Lowrenca Oliviera i Fernanda Reya…                                                     

Dugo smo jedni drugima držali leđa okrenuta. Vreme je da se ponovo pogledamo u lice, iskreno i sa ljubavlju. Ne zovite se Hrišćani zbog toga što vam pop sveti vodicu ili postite petkom. Ili nekom u crkvi zapalite sveću… Pogledajte kakvo vam je srce. Stvari vam sada izgledaju jeftino i lako, ali mogli bi skupo da ih platite, kada za to dođe vreme.                                                                                                           

 /,,I tada će se pokazati znak sina čovecijeg  na nebu’’(Mat.24.30) / 

HRISTOS VASKRS. SRECAN VAM PRAZNIK!                                                               

Blogovi

  • Iglicama boc

     "Ja sam kao komarac u nudističkom kampu, znam šta želim da uradim, ali ne znam odakle da počnem", Stephen Bayne. [...] dalje | blog

    Zlatno doba Pre 1 dan 17 sati u Zlatno doba

  • Stvari idu čudnim pravcem. Gde li će se zaustaviti?

    Lično sam poslao vozača da analizira situaciju i proveri Đilasa (da li od svojih para radi ono što vlast radi od državnih), reče vojvođanski [...] dalje | blog

    Bez kraja Pre 3 dana 14 sati u Bez kraja

  • Koka kakoće samo kad stvarno snese jaje...

    Poznavalac prošlosti i naše sadašnjosti, izbegava da zavapi: "O vremena, o običaji!". Zna da to potiče iz Starog Rima, i čestitog Katona [...] dalje | blog

    Bez kraja Pre 6 dana 13 sati u Bez kraja

  • Vučić, ili, kafanski razgovori

    Još jedared je Vučić gospodin bio neočekivana sila, koja se pojavljuje i rešava sve. Ovaj put rešio je višednevni protest taksista, [...] dalje | blog

    Trupni portret Pre 6 dana 14 sati u Trupni portret