Sneg u Valjevu (2. mart 2018.) (foto: Đorđe Đoković)
Sneg u Valjevu (2. mart 2018.) (foto: Đorđe Đoković)
14.12.2022, 12:30

Snežna čarolija

č: | fb:

Nestvarnom snagom volje uspevam da odvojim kapke i da kroz uski prorez pustim jedva primetnu svetlost svitanja u začetku, još uvek zaogrnutog u plavičastu tamu. Iskričavo svetlucanje mi privlači pažnju. Sad već otvaram oči i vidim da se po krovovima prosuo sneg.

 

Lagano moje se usne razvlače u osmeh. U mislima oživljava slika iz detinjstva - zbačen jorgan, gola dečja stopala koja se bezbrižno klate (stopala koja su pre samo sekundu bila stopala veštog akrobate koji se odguruje od tlo i u trenu sigurno docekuje na platformi stola pod prozorom) i topli rumeni obrazi i dlanovi priljubljeni uz hladna prozorska okna: zavejani grad, ulice, kuće i krovovi pod snegom i dečji osmeh koji cakli zvezde u još snenim očima.

 

Ne razmišljam više ni tren – umilnim glasom joj se približavam i ulazim u san, uzimam je u naručje i dok šapućem tajnu, nosim je do prozora. Spuštam je na prozorsku dasku i govorim da bi sada trebalo da otvori oči.

 "Pogledaj krovove kuća i automobila" – prošaptavam.

"Sneg!" - uzvikuje.

To E se razvlači dugo, dugo pre nego naglo padne u kratko, grleno G.

 

Ozarenog lica i iskričavog oka pogleda čas mene, čas sneg. Sluteći o čemu misli, sigurno se osmehujem i uz klimanje glavom potvrđujem: "Sneg. Kakva čarolija, zar ne?!".

 

Snegom ogrnut grad samo je uspomena generacija koje se pitaju da li je i to, kao i mnogo toga nestalog godinama sa iluzijama, bio privid i san, bajkovita, idilična predstava sveta. Takvih snegova i zima više nema. Promenila se klima. I kao da u tu rečenicu staje sve, a opet, kao da ona ne znači ništa. Promenila se klima...

 

Danas od snega ni traga. Odraslom oku on će promaći. Jedino će ushićeno dečje oko tražiti ga, upornošću strastvenog istraživača, i naći po krovovima i granama drveća i žbunja. I poskočiće od sreće, otpustiti zvonki smeh i razliti radost svuda oko sebe – čarolijom će ogrnuti svet!

 

Ma koliko zima bila duga i teška, i mraz ledio telo, bezazlena je sve dok led ne okuje srce i stud se ne uvuče u dušu. Zato što pre prigrlite čaroliju da vas greje jer bez nje besmisleni su i život i svet.

 

 

Blogovi