Registracija Prijava preko FB
Budućnost-Krušik-Mačva (arhiva) (foto: Đorđe Đoković)
Budućnost-Krušik-Mačva (arhiva) (foto: Đorđe Đoković)
26.11.2015, 09:57

Fudbalska jesen pod lupom Kolubarskih.rs

č: | fb:

U nedavno završenom jesenjem delu fudbalske sezone klubovi Kolubarskog okruga u srpskoligaškom i zonskom rangu takmičenja postigli su rezultat na nivou svojih mogućnosti. Možda nešto lošiji od očekivanog ali je pitanje koliko su ta očekivanja (klubova) bila realna.

Na srpskoligaškom Zapadu, FK Budućnost-Krušik je bolji no prošle sezone, kada ga se Loznica, već do zimske pauze, otarasila kao eventualnog takmaca u trci za plasman u Prvu ligu Srbije. Jesenji prvaci Smederevci nemaju nedostižnu prednost, a pogotovo drugoplasirani Šapčani, mada je pitanje kolike su mogućnosti Valjevaca - organizacione, finansijske i igračke, da se ozbiljno upuste u trku za viši plasman. Jer, jedno je hteti, a nešto posve drugo je moći, s obzirom na to da se, poodavno već, najlepšom sporednom stvari na svetu niko ne bavi „za lepe oči“ – brat za brat, more sirenje za pari (brat je brat, ali sir je za pare) - umeju da kažu Makedonci. Dakle, lova vrti gde burgija neće, od najnižih do najviših rangova, što u kešu, što u naturi!

Budućnost-Krušik kao gradski klub, bez posebne pomoći fabrike čije ime takođe nosi posle fuzije dva kluba, sa od ranije nagomilanim dugovima, Bez ozbiljnijeg dotoka novca privatnika i preduzetnika, objektivno, teško da može u trku sa „jačima“.

Trener Srđan Bajić je okončao jesenju polusezonu posle odlaska Dejana Nikolića u Kolubaru, a učinak mu je polovičan. Nije uspeo da sačuva prvo mesto koje mu je prethodnik ostavio, štaviše izgubio je derbi sa Šapčanima u Valjevu u igri bez jasne ideje šta se zapravo htelo na toj utakmici. Kao i na gostovanjima u Krčagovu ili Topoli. Nejasno je, a priče iz i oko kluba su kontradiktorne, šta je njegov „doprinos“, a koliko je udeo „savetnika“, pomoćnika Zorana Prokića pre svih. Ni igrači nisu „sveci“, od nastojanja da se pitaju ko bi trebalo da zameni Nikolića, njihov favorit bio je Prokić, do serijski bespotrebno dobijanih kartona koji su uticali na prinduna izdanja prve postave u kojoj je bilo svakojakih, uvereni smo bespotrebnih, tumbanja!

Zimska pauza je vreme kada radi fudbalski „kvantaš“. Klupski čelnici, kao i trener Bajić, treba da se izjasne o tome da li nastavljaju saradnju. Bajić, kome je jedan od problema nedovoljno poznavanje srpskoligaških klubova jer je uglavnom radio u BiH, pretpostavljamo, čeka i druge ponude, inostrane ako je ikako moguće, a ni u Budućnost-Krušiku ne žure (uostalom, Nikolić je ekipu posle odlaska Slaviše Božičića preuzeo na Svetoga Savu, 27. januara, pa je imao dovoljno vremena za dobre pripreme u ne baš idealnim uslovima).

Potom, fudbaleri su takođe željni afirmacije u višem rangu takmičenja ili bolje egzistencije u finansijskim jačim sredinama. Za Sevića se interesuje OFK Beograd, za Popovića subotički Spartak, Smederevci bi da angažuju Milovanovića (predlaženo trampu za Igora Vićentijevića - nismo rod (!), a Igor je još u Smederevskoj Palanci pokazao da je dobar igrač i da se odlično razume sa Popovićem)... Stefana Drndu Ilića valja vratiti u klub sa Uba, kao i Nikolu Čočovića u ekipu jer je uz kapitena Raševića najbolji igrač sredine terena. Takođe, videti ima li „bonus“ igrača (momaka do 18 godina) u okolnim klubovima, gde talenata takođe ima – recimo Kremića, koji je iz mioničke Ribnice otišao na Ub i bio standardan kod Srđana Jovanovića ali i višak kada je Jedinstvo preuzeo Žarko Jovanović.

Lajkovčani u vrhu, Ubljani pri dnu

Železničar je u vrhu tabele Srpske lige Zapad, dok su Ubljani pri dnu u „opasnoj zoni“, koja preti ispadanjem u niži rang. I jedni i drugi su, naš je utisak, sa manje finansijskih problema od Valjevaca.

Problem Lajkovčana je preveliki broj igrača sa strane, dovedenih letos, pa trener Aca Lazarević nije uspeo da ih uklopi u kompaktnu celinu, što se neminovno odrazilo i na rzultat. Jedinstvo je, pak, godinama zavisilo od golgeterskog učinka veterana Stojanovića i Rankovića, a pokušaji trenera Jovanovića, Srđana i Žarka, da ih zamene mlađim napadačima sa Petraševićem na čelu nisu urodlili plodom. Šta će biti na proleće, videćemo.

Klecaju i „zonaši“

Od klubova Kolubarskog okruga u Zonskoj ligi Drina najstabilniji je jesenas bio valjevski Radnički iako ga je, tek u samom finišu, na tabeli pretekao lajkovački Zadrugar. OFK Osečina slabija nego u prošloj sezoni, debitant Spartak posve solidan, a Ribnica i Brezovica opet grcaju u borbi za opstanak.

Reklo bi se da ni jedan od ovih klubova, manje ili više, nema finansijskih problema, niti kubure sa uslovima za rad. Najveća fluktuacija igrača bila je u Osečini, dok su se u Brezovici izgleda olako odrekli pojedinaca poput Pece Čavića, koji su ekipu ranije nosili. Mioničane drže veterani, u Zadrugaru je trener Aca Pakić odlazak pojedinaca nadomestio dovođenjem Stjelje i Đurića iz Valjeva, odnosno iskusnijih igrača Želje sa bivšem kapitenom „dizelke“ Markovićem na čelu.

Na proleće sve kreće ispočetka, a mnogo toga zavisiće i od dobrih priprema, odnosno zimskog „pazara“. Od trenera „zonaša“, čini nam se, najsigurniji status imaju Dragoslav Radivojević Magelan u Spartaku i Aca Pakić u Zadrugaru. Ostali...

 

 

 

Blogovi