29.11.2015, 15:00

Obeležen 76. rođendan Matije Bećkovića

U punoj Svečanoj sali Valjevske gimnazije u podne je obeležen 76-ti rođendan njenog nekadašnjeg đaka, akademika i pesnika Matije Bećkovića (1939). U istoj sali u kojoj je kao gimnazijalac dobio prvu književnu nagradu u životu, za pismeni zadatak, koji su njegovi tadašnji profesori, a da on to nije ni znao, poslali na konkurs u Beograd. Kada mu je direktor Jova Kovačević uručivao koverat sa novcem iz poslednjih redova oglasio se Matijin školski drug Dragan Dimitrijević Gudonja: „Prebroj lovu!“

Nikola Tmušić (Foto: Đorđe Đoković)

Današnju svečanost otvorio je maturant  Nikola Tmušić iz IV-7 govoreći stihove Bećkovićeve pesme „Reče mi jedan čoek“, što je, kako je potom pojasnila voditeljka programa, maturantkinja Milica Đurić iz IV-2, slavljeniku bio poklon njegovih drugova iz generacije, koja je maturirala 1958. godine. Gimnazijski kolektiv je pesniku poklonio „Slovo o Matiji“, čiji je autor profesorka srpskog jezika i književnosti Anđelke Cvrkotić Vidaković.

Matija se zahvalio sa „najviše hvala“ (trećim stepenom poređenja – hvala, visoko hvala, najviše hvala, prim. BV) i govorio stihove svoje pesme „Učnini mi ljubav“. Potom je o njegovoj novoj knjizi „Tri poeme“, koja je izašla za poslednji Sajam knjiga, govorio književni kritičar Stojan Đorđić.

Stojan Đorđić (Foto: Đorđe Đoković)

Đorđić je kazao kako je Bećković te tri poeme pisao tri godine, svaku po godinu dana, baveći se najstarijom i najtežom temom, Bogom i religijom, te da je to uradio na vrhunski način - i kada je u pitanju tradicija, i kada je u pitanju savremena književna produkcija. Prva od poema „Gospode pomiluj“, dodao je Đorđić, počinje stihovima „Gospode pomiluj preko živih rana...“, a završava se sa „Moli ti se ljudska duša još nenačeta, a isprepadana...“. Dodao je kako je sazdana od 84 rime.

Pre nego što je govorio poemu „Gospode pomiluj“, Bećković je, zahvaljujući se organizatorima i svim školskim drugovima (u koje ubraja sve gimnazijalce u 145 godina škole), rekao kako „ne postoji na planeti gimnazija, osim Valjevske gimnazije, koja će u svetu nedelju, u podne, pozvati toliki svet da sluša poeziju na maternjem jeziku“ primećujući pritom kako je „pesnik svirala jezika“.

Matija Bećkovič (Foto: Đorđe Đoković)

Zamoljen iz publike da se priseti nekog događaja, ili anegdote, iz valjevskih gimnazijskih dana, Bećković je ispričao kako je jednog petka stajao kod kafane „Sunce“, dok su centrom varoši prolazili fijakeri i zaprege, ali i svinje, guske i patke, i video čoveka u mantiji sa velikom sedom bradom u pratnji dve monahinje.

„U Crnoj Gori odakle sam, sveštenici nisu mogli da nose mantije, a pogotovo brade, iako ju je imao i Karl Marks. Rekli su mi da je to Justin Popović. Dobro je da su ga isterali sa fakulteta, pa je u Ćelijama mogao da piše knjige i prevodi. Justin je u pratnji monahinja išao na uobičajeni razgovor u policiju“, besedio je Bećković ukazujući na značaj biografskog podatka da si bio zanimljiv policiji.

Dodao je kako se tada ime vladike Nikolaja Velimirovića „nije smelo ni izgovoriti, a doživeli smo da se za našeg veka vrati u Srbiju i proglasi svecem (SPC)“. U tome je udeo imao i njegov sinovac, vladika šabačko-valjevski Jovan, „veliki čovek od dva metra, a blage naravi“, rekao je Bećković.

Matija Bećković je na kraju današnje svečanosti potpisivao knjigu svoje „Tri poeme“ i fotografisao se sa onima, koji su to poželeli. Gimnazijska Svečana sala bila je ispunjena đacima, profesorima, poštovaocima pesnikovog dela, njegovim školskim drugovima. Među njima bila su i dva valjevska gradonačelnika, Slobodan Đukić (1989-1992) i Jovan Tomić (2004-2008).

Matija Bećkovič i VojislavAndrić (Foto: Đorđe Đoković)

Za gimnaziijsku zgradu je, ne po prvi put, rekao kako je prelepa građevima u srcu grada, napravljena 1906, te da nije čudo što su iz takve zgrade i te škole izašli brojni umovi, među kojima je i filozof Brana Petronijević, koji je pre stotinu godina, tokom Velikog rata, prošao Albansku golgotu. O tome je znameniti Ubljanin razgovarao i sa filozofom Raselom, o čemu svedoči i Raselov zapis iz jedne od njegovih knjiga

Gimnazijski direktor Vojislav Andrić je, time ponukan, za 22. decembar najavio veče posvećeno Brani Petronijeviću, takođe u okviru programa obeležavanja 145-te godišnjice škole, koja je iznedrila i nekoliko akademika.

Publika u sali Valjevske gimnazije (Foto: Đorđe Đoković)