20.09.2017, 07:05

Laslu Blaškoviću uručena nagrada "Ljubomir P. Nenadović"

Nagrada "Ljubomir P. Nenadović" za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2017. godini uručena je u Brankovini ovogodišnjem dobitniku pesniku, pripovedaču i esejisti Laslu Blaškoviću za delo "Gle! Bedeker jednog lakomislenog Kanta".

 

Blašković je na uručenju nagrade u Brankovini rekao da svaki putopis određuje dva toposa – beg od kuće i povratak razmetnog sina. 

 

- Nedavno su me u Rusiji pitali kako zamišljam čitaoca budućnosti. Kao ogromno biće od trista kila, odgovorio sam ironično, koje ne pomera ništa, osim debelog kažiprsta kojim doziva virtuelne, digitalizovane slike, od kojih jedva diše, koje se po njemu talože, zatrpavaju ga. Moja metafora, rekao bih, prenosi značenje nepomičnosti.

Čitava moderna čitalačka doktrina, kao i život, zasnovana je na brzini. Do informacije, dakle, do kraja puta, morate stići što pre, kao da nema čari u odlaganju, u pismu pisanom celom rukom, u porukama koje čekaju na dnu boca bačeni u okean, u pismima bez adrese primaoca, u remboovskim putovanjima istovetnim sa iščezavanjem – napisao je Blašković.

Laslo Blašković (Foto: Đorđe Đoković)

 

Zapitao je postoji li, danas, dokument izvan televizijske sile ili su naši putopisi samo opisi bespuća.

- Čovek, prosto, putuje i ne pita se za cilj svog puta, jer bi se, u tom času, zaustavio. I što dalje odlazim, sve sam sigurniji da razlog svega nije krajnja tačka, centar u koji je zabijena igla šestara ili busole, nego čas istinskog osećaja, koji je mogiće naći na mestima o kojima nisu ni sanjali. Ja sam ga naslutio na ostrvu Menhetn, u mnoštvu, gde je čovek igubljen, nevidljiv i srećan,ili pak pred Tolstojevom kućom, u Jasnoj Poljani, gde sam ugledao sebe u liku jednog ushićenog dečaka, koji nespretno, nezgrapmo stidlji, pokušava da pomoluje nervoznu mačku, tu minijaturnu meku sfingu, u čijoj dlaci pucaju električne iskre, svetlucavo inje što je nežnitrag Boga, onog Teslinog Boga kojije struja, koji je jedini put – deo je govora koji je pročitao ovogodišnji dobitnik Nagrade "Ljubomir P. Nenadović" na svečanosti u Brankovini.

 

Priznanje, ustanovljeno 2014. godine, dodeljuje valjevska Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović", a odluku o ovogodišnjem laureatu, u konkurenciji 28 putopisa, jednoglasno je doneo žiri u sastavu: prof. dr Radivoje Mikić (predsednik), prof. dr Mihailo Pantić sa Filološkog fakulteta u Beogradu i Vladimir Šekularac, bibliotkar savetnik.

Svečanost u Brankovini (Foto: Đorđe Đoković)

 

Na svečanosti u porti crkve u Brankovini direktorka Matične biblioteke Violeta Milošević je podsetila da valjevska biblioteka dugo vremena nosi ime Ljubomira Nenadovića, a od pre četiri godine posvetili su se predanom sakupljanju srpskih putopisa njemu u čast.  

- Naš uvaženi žiri svake godine ima težak zadatak da među mnogim zapisima sa putovanja iz celog sveta izabere jedinstveno delo koje će biti ovenčano nagradom. Ponosni smo na činjenicu da je intelektualna i kulturna javnost Srbije prepoznala značaj našeg posla, a to je sećanje na znamenitog zavičajnog pisca i promocija putopisa, kao pomalo već zaboravljenog žanra - rekla je direktorka Violeta Milošević.