Izabrani najbolji malinari

Dan maline (foto: Đorđe Đoković)

28.06.2015, 15:55

Izabrani najbolji malinari

Na 53. Danu maline u Brankovini, koji je danas održan, izabrani su najbolji malinari. Među 43 izlagača, najbolju malinu imala je Zorica Grujić iz Lopatnja. Najveći robni proizvođač maline je Milorad Ranković iz Donjih Leskovica, dok najuređenih malinjak, takođe po proceni stručnjaka Zavoda za poljoprivredu iz Valjeva, ima Života Antonić iz Dragodola. Najveći rod po hektaru, procenjen je na oko 20 tona, ostvario je Milovan Nikolić iz Sirdije.

Najveći proizvođač remontantnih (dvorodih) sorti maline je Jovan Đedović iz Stuba, a nagradu za uvođenje nove sorte dobio je Predrag Savić iz Donjih Leskovica. Zahvalnicu za „vraćanje malinjaka“ u Brankovinu dobila je Snežana Dragojlović iz tog sela.

Virus, povraćanje i proliv

Nesporno je da je ovogodišnja manifestacija bila bolja od prošlogodišnje, moguće i od nekih ranijih. To se vidi po broju malinara, koji su izložili „crveno zlato“, kao i po njihovoj zainteresovanosti za tradicionalno stručno savetovanje bez obzira na to što, za razliku od „srećnih godina“, nije bilo „zvučnih imena“, pa su, posle uvodnog izlaganja zaštitara Jovana Milinkovića iz Zavoda za poljoprivredu, govorili voćar Dragoljub Dragojlović, koji je gotovo čitav radni vek proveo u toj ustanovi „gazeći malinjake“ po selima od Suvobora do Rožnja, odnosno Sreten Radosvaljević, poreklom iz Lelića, priznat stručnjak za zaštitu (između ostalog i malinjaka). Izostala je, doduše, nezvanična himna manifestacije, narodna pesma „Moj golube, ne padaj mi na maline“...

Čast da otvori 53. Dan maline zapala je Zorana Rajića, državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, koji je kadar SPS-a. Iz njegove nadahnute besede o tome šta se priprema u zakonodavstvu Srbije kada su poljoprivreda i zaštita životne sredine u pitanju, ostaje upamćena poruka malinarima, stručnjacima i lokalnim samoupravama da povedu računa o higijeni jer se „pojavio virus, koji dovodi do povraćanja i proliva“! O tom virusu, veli, treba voditi računa i prilikom berbe i transporta maline, nesporno jednog od najvažnijih izvoznih brendova Srbije.

Zamenik valjevskog gradonačelnika Žarko Kovač podsetio je na mere kojima je lokalna samouprava podsticala razvoj agrara, posebno voćarstva, a kako to nije dalo posebne rezultate nade su sada uprte u osnivanje novog javnog preduzeća. Do kraja godine biće pripremljena strategija, au 2016. se očekuje i realizacija novih mera.

U umetničkom delu programa učestvovali su folklor KUD Abrašević, Milica Stojanović, koja je recitovala pesmu Desanke Maksimović, i drugi đaci OŠ „Prota Mateja Nenadović“ iz Brankovine, čija se direktorka Milica Ostojić vrlo angažovala u organizaciji 53. Dana maline, pa je imala i dužnost da podeli nagrade najboljim malinarima. Budžet manifestacije može da se nagađa – zna se da je po osnovu projektnog finansiranja od Gradske uprave dobijeno 90.000 dinara, dok je još 50.000 dinara obezbeđeno kako bi bio plaćeno po 1.500 dinara benzina učesnicima izložbe malinara za dolazak. U Brankovini se danas nezvanično operisalo podatkom kako čitav projekat košta oko 1,1 milion dinara. Teško je, ipak, u to poverovati s obzirom na simbolične robno-novčane nagrade najboljim proizvođačima maline od po 3.000 – 4.000 dinara!

Ćerviš, riba i pečenje

Danas je po prvi put na Danu maline viđeno nekoliko kotilića u kojima je pripreman lovački gulaš, na sličnom poslu bili su prisutni i iz Udruženja gljivara. Iako je novinarima, na najavnoj pres konferenciji, rečeno kako su se lovci „sami ponudili“, od njih se danas u Brankovini moglo čuti kako ih je „pozvao Aca (Aleksandar Vujić Subotić, predsednik organizacionog odbora manifestacije)“. „Verujte kome hoćete!“, bio je odgovor sagovornika Kolubarskih.rs na primedbu da su se „sami ponudili“. Usto, tvrdili su kako nije bitno ko će pobediti, pa su se sa“bojnog polja“ brzo preselili pod jednu od vašarskih šatri. Njih je bilo i u crkvenoj porti, ali praznih, vašarski džumbus se očekuje tek večeras.

Organizaotri su „znalački“ odabrali termin za 53. Dan maline, Vidovdan u sred Petrovskog posta! Bilo je pržene ribe, ali se mnogo više tražilo pečenje jagnjeće i praseće ispečeno „na licu mesta“, dok su posla imale i roštiljdžije. Sve, dakle, u skladu sa srbstvom, pravoslavljem i tradicijom.

Ostaje, takođe, i dilema da li je izložba najboljih malina uz „svečano otvaranje“ manifestacije iz porte brankovinske crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila ovoga puta izmeštena u školu i školsko dvorište samo zbog kiše, koja je povremeno padala, ili su mesne pope odbile da učestvuju u svekolikom zamešateljstvu. Nismo ih uočili „na bel dan“, čak ni pod sobrašicama, gde su divanili gosti iz Brusa, ili gde su „vredne ruke“ domaćica izložile predmete narodne radinosti, kao i jela tradicionalne kuhinje.

Istini za volju, stručno savetovanje održano je u Parohijskom domu, a nekoliko podataka o srpskoj malini zavređuje pažnju. Valjevsko malinogorje, od Suvobora (kod Mionice) do Rožnja (kod Pecke), svelo se na oko 1.200 hektara (moguće je da je ono i nešto veće zbog novih, prošlogodišnjih zasada maline, koji još nisu utefterisani). Prosečan rod je 4,5 tone po hektaru, što je malo. Srbija je, međutim, još uvek na trećem mestu u Evropi po proizvodnji maline iako nas je i Poljska (pre)stigla, a vodeća zemlja je Rusija.

Stručnjaci kažu kako je najveći problem dobar sadni materijal, pa predlažu da se deo deviza dobijenih izvozom usmeri na kupovinu uvoznog kvalitetnog sadnog materijala. Vodeće sorte i dalje su vilamet i miker, ima i novih koje zavređuju pažnju. Takođe poručuju kako se u malinjaku radi tokom cele godine, a ne samo uoči berbe. Vele, kako se i u ovoj godini, bez obzira na prošlogodišnje enormne padavine, koja je, za sada, naklonjena malini, vidi kako je, i koliko je, ko ulagao u malinjak! O neophodnosti zalivanja malinjaka, odnosno postavljanju zaštitnih mreža od prevelikog zagrevanja i grada, da se i ne govori.

Na Seoskim olimpijskim igrama, organizovanim u okviru Dana maline, učestvovale su 32 ekipe.

Malina - 250 dinara kilogram

Kako su nam rekli malinari, otkupne cene kretale su se minulih dana od 160 do 250 dinara za kilogram zavisno od kvaliteta, ali i otkupljivača. Tvrde kako Podgorina Fruht iz Osečine najslabije plaća, a za sada se ističe „Živana iz Koceljeve“. Maline je, kao retko kada, danas bilo u Brankovini. Kilogram je prodavan po 250 dinara (gajbica je plaćana dodatnih 100 dinara). Manje kutije su stajale po 100 dinara, veće po 200 – 300 dinara. Kupovalo se, a prodavci su bili iz Bukovice i Popučaka. Utisak je da se malina mogla kupiti i od proizvođača koji su bili na izložbi, naravno posle ocenjivanja...

Dan maline (foto: Đorđe Đoković)

28.06.2015, 15:55