Registracija Prijava preko FB
Tešnjarske večeri (2018.) (foto: Đorđe Đoković)
Tešnjarske večeri (2018.) (foto: Đorđe Đoković)
21.08.2017, 12:30

Možda je vreme za drugačije Tešnjarske

č: | fb:

Ovogodišnje 31. Tešnjarske večeri opravdale su očekivnje organizatora, oni koji su imali koncert poručuju da će rado doći ponovo, većina posetilaca je prezadovoljna, doduše ima i nezadovoljnih, ali su, čini mi se, u manjini. Upravo ti koji su u manjini kažu da je vreme za promene i predlažu neki drugačiji koncept gradskog letnjeg festivala, pa čak i drugi naziv.


Reditelj Miroslav Ćiša Trifunović kaže da Valjevo treba da ima "Valjevske kulturne svečanosti", koje bi počinjale u večernjem terminu od 20 časova, dok bi u noćnom programu od 23 časa u Tešnjaru bili alternativni i zabavni sadržaji.

 

- Već na početku godine programi treba da se pripremaju i da premijerno budu prikazani na "Valjevskim kulturnim svečanostima", kao proizvod Valjeva, Valjevaca i njihovih gostiju. Na takvoj manifestaciji biće mesta za dela Desanke Maksimović, Ljube Popovića, Matije Bećkovića, za sve ono što je valjevski brend. Ovako kad ih stavite u tezgaroško-Grandovsko-vašarski kontekst dobijete nešto nedefinisano i što nikome ne služi na čast - kaže Trifunović.


Podseća, na nešto što je poznato verovatno samo manjini sa početka teksta, kako su zapravo nastale Tešnjarske večeri i šta je bila ideja pre 32 godine. Vraća se u 1985. godinu kada je bio prvi Abrofest, a sledeće 1986. godine organizovane su prve Tešnjarske večeri.

 

- U Domu kulture sedeli smo Dušan Arsenić, Branko Lukić i ja, a onda je došao Gojko Cerović, tadašnji sekretar Abraševića, i predložio nam da odemo do restorana Intermeco u Tešnjaru. Dok smo sedeli, i pili kafu, gledali smo u prazan porostor, gde je nekada bila baraka Druge zdravstvene stanice, sada je na tom mestu restoran Jefimija. Tada je, pre 32 godine nakon što je srušena baraka, taj prostor bio prazan, širok i otvoren; s jedna strane Tešnjar a sa druge Kolubara, vidi se i Grand hotel. Tada nam je palo na pamet da tu, na tom praznom prostoru, napravimo letnji festival. Gledajući taj prostor u ambijentu stare čaršije zaključili smo da bi bilo dobro da sa Abrofestom "izađemo napolje", što smo i učinili sledeće godine - priseća se Trifunović.

Miroslav Trifunović

Miroslav Trifunović (Foto: Đorđe Đoković)

Drugi Abrofest je smešten u Tešnjar i praktično taj "izlazak napolje" sa pozorišnim predstavama 1986. godine je početak "Tešnjarskih večeri“.

 

- Napravili smo "omaž" Branislavu Nušiću, Dušanu Kovačevicu i Aleksandru Popoviću, predstave na otvorenom u ambijentu, s tim što je publika bila u Tešnjaru, a pozornica je bila postavljena na zidiću iznad korita Kolubare, a jednim delom se nadvijala nad reku. Sećam se da je Miroslav Mandić Manda u ulozi Agatona došao u belom oldtajmeru, Katarina Vićentijević kao gospođa ministarka se vozila kroz Tešnjar u fijakeru. Tada se radila adaptacija "Grand" hotela, pa je "scenografija" iskorišćena za okršaj u jednoj predstavi, kada se pucalo sa prozora hotela… Bile su to zaista prave ambijentalne predstave. Upravo iz drugog Abrofesta i te ideje "izlaska napolje" i našeg zanosa, nastale su Tešnjarske večeri -priseća se naš sagovornik.

 

Pozorišna predstava Gradskog pozorišta "Abrašević", po tekstu Dušana Kovačevića, "Maratonci trče počasni krug", u režiji Miroslava Trifunovića, koja je premijerno izvedena na Tešnjarskim večerima je jedan od malobrojnih proizvoda letnjeg festivala. To je bila ideja, pre 31 godine, da se dela, bez obzira na to da li je reč o pozorišnim, muzičkim, književnim, premijerno predstave na Tešnjarskim večerima.

 

Trifunović navodi dapre tri decenije nije bila ideja da se Valjevo tih nekoliko letnjih dana pretvara u vašar i tezgaroške gaže nekih tipova.

 

- Ideja je bila da se na početku godine, kada se usvajaju programi rada ustanova kulture, bez velike mudrosti, već tada obaveže pozorište da planira predstavu koja će se premijerno igrati na Tešnjarskim večerima, da se Biblioteka obaveže da pripremi svoj premijerni izdavački poduhvat, takođe i Muzej… Drugim rečima da svako pripremi neku svoju premijeru na Tešnjarskim večerima a ne, kao što je praksa već decenijama, da se pet dana pred letnji festival razgovara o programu. Veliki je podvog, ali je i dragoceno iz više razloga, napraviti neki proizvod koji je valjevski, u koji su uključeni Valjevci i njihovi gosti. U Ministarstvu kulture postoji jedna fioka koja se zove "kulturna industrija", ona je najcenjenija, jer sadrži projekte koji se proizvode u sredini u kojoj živimo. I zato iz kase Ministarstva kulture nikada nećete dobiti novac da platite koncert bilo kog pevača. Da se razumemo, nemam ja ništa protiv pevača i koncerata, i toga treba da bude, jer je to nešto što narod voli. Pa na koncertu Zorice Brunclik prošle godine na Tešnjarskim večerima je bilo više ljudi nego kad smo kao gimnazijalci išli organizovano da dočekamo i da mašemo Titu. To je realnost i nemam ništa protiv toga, ali treba da za Tešnjarske pravimo svoj proizvod i sa njim da se predstavimo, i to premijerno na tom letnjem festivalu kako god ga nazvali, a potom da taj svoj proizvod prodajemo i u drugim gradovima. Jer taj proizviod bio bio lokalni, ali i univerzalni – kaže reditelj Miroslav Ćiša Trifunović.

 

Zaključuje da bi Ministarstvo kulture sigurno finansiralo da se napiše drama o Nenadovićima, kao i pozorišnu predstavu igranu po tom tekstu.

Aktuelno

Policija (foto: Đorđe Đoković)
Saopštenje policije Pre 2 sati 51 minuta

Policija uhapsila dilera

Valjevska policija je uhapsila D. P. (1976) iz Valjeva, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Gradska kuća (foto: Đorđe Đoković)
Nacrt Odluke o budžetu Valjeva za 2021. Pre 5 sati 21 minuta

Realan budžet, "težak" oko 2,9 milijardi dinara

U nacrtu Odluke o budžetu Valjeva za 2021. godinu ukupni planirani prihodi iznose 2.947.000.000 dinara, što je značajno manje od prihoda prethodnih godina. I sledeće godine ulaganja u privrednu...

Dom zdravlja u kovid režimu (foto: Đorđe Đoković)
Saopštenje Pre 2 sati 3 minuta

Elektronsko zakazivanje hronične terapije

Osim telefonskog broja 064 8321 997 za zakazivanje terapije, hronični pacijenti mogu produžiti i elektronskim putem, preko sajta Doma zdravlja.