04.01.2016, 08:58

Ne okretati novi list, nego se okrenuti sebi!

Stigli su i dugoočekivani praznici. Predah za one koji su vredno radili tokom godine. Osim što sa sobom nosi radost, šareniš i veselje, često je praćeno nervozom, iščekivanjem, pomahnjitalim naletima šoping groznice. Jer sve je to PR.

Pred svaku Novu godinu novinske stupce ispunjavaju copy – paste tekstovi naslova: „Kako da zablistate u novogodišnjoj noći“, „Kako da brzo uklonite znake umora od prekovremenog rada,“ „Parfem bez kog ne možete u 2016,“ „Šljokice i crveno – pravi su izbor u najluđoj noći“ i tako do besmisla pa natrag. Izvori bombardovanja su portali, blogovi, lifestyle magazini, „mali“ ekrani, najvažnija je slika (reče jednom Brega), sasvim slučajno najplaćenije manekenke iz reda anđela od Viktorije (ne Bekam, već brenda luksuznog veša). A onda, pored toga što moramo biti u crvenom, moramo biti, jelte, prezgodni posle serije slava. Uz to neizostavno je biti, kako kažu magazini, domaćica sa najviše pohvala. Spremiti pregršt kolača, ukusnih poslastica sa do sada neviđenim šarama, naravno posle ruske salate i glavnog jela, koje se podrazumeva da ste već savladali. Ako ste još na nogama i trčite maraton sa drugim damama.

Ako vam je i dalje do Nove godine, onda se spremite za praznično klimanje po kafiću ili restoranu, ukoliko ste odvojili pola plate, u najboljem slučaju, za tu avanturu. Ukoliko spadate u brojniju kategoriju, gde vam ni plata ne bi zalegla za takvo „planinarenje“, spremite se za gužvanje na trgu i to ne u crvenoj haljini za koju ste odvojili poveću sumu novca, već bakinom džemperu i najdebljim vunenim čarapicama. Onda vam je pljoska rakije najbolji saveznik u ludoj noći. Za one sa slabijom bešikom i novčanikom preporučuje se kućna atmosfera uz televizijski program i brojne zvezde. Napomena: program nije uživo jer oni u tom trenutku pevaju za nekoliko (desetina) hiljada evra širom Srbije i dijaspore.

Milena Maksimović (Foto: Đorđe Đoković)

Psiholog Milena Maksimović tvrdi da ne treba prihvatiti predstavljanje praznika – Nove godine ili Božića onako kako su predstavljeni kroz medije. “Treba smanjiti očekivanja i uživati u praznicima najbolje što se ume i može, u skladu sa svojim mogućnostima. I Nova godina i Božić je težak period za dosta ljudi u našoj državi i društvu. Ono što treba znati i imati stalno na umu je da da se praznici ne dešavaju, praznici su onakvi kakve ih mi napravimo". Nova godina i Božić bi trebalo da budu najsrećniji period godine. Tada bi trebalo da se uživa sa porodicom, prijateljima, kolegama. Ali neka istraživanja (Nacionalnog institute za zdravlje u Americi) pokazuju da je Božić period kada je najveća učestalost depresije.

Ona još dodaje da je jedan od načina da se ljudi bolje osećaju u toku praznika počinjanje i učenje da se poklanjaju nematerijalne stvari. Naučiti uživati u dobrotvornom radu i pomoći ljudima koji su ipak manje ‘’srećni’’ i više u potrebi nego oni sami.

Odbrojavanje ne donosi samo jednu cifru više u pisanju datuma, već nove ciljeve i planove.

I kako novogodišnji praznici utiču na nas?

Presabiranje, utvrđivanje minulog rada, završne godišnje evaluacije služe nam da se, po ko zna koji put, pozicioniramo i vidimo gde smo. Rezultati nisu uvek u granicama očekivanih.

Osim ostataka hrane, šta ostaje od nas kada prođu praznici. Gde nestaje novogodišnja euforija? Zbog čega se osećamo prazno? Umor. Novi list je okrenut, a i dalje sve je po starom. Nova godina simbolički predstavlja novi početak. Sa tom idejom krećemo u renoviranje svog života. To nije prirodni sled koji nastupa nakon nekog velikog životnog poglavlja, već isključivo nametnuto „generalno raspremanje“.

Kako smanjiti prevelika očekivanja od sledeće godine?

Milena Maksimović smatra da ako želimo da nam Nova godina bude srećnija, treba da počnemo prvo od sebe. Ako je neko npr. imao gubitak u porodici, organizacija praznika se menja, a time i sam doživljaj praznika. Na nove običaje će se i drugi članovi porodice ili prijatelji navići, i njima će prijati. Ne možemo očekivati da drugi nešto čine da bi se mi osećali bolje. Fokus treba da bude na onome što imamo (svojim snagama-zdravlje, porodica, posao ili prijatelji) ne na onome šta nemamo (a lista toga može biti uvek dugačka), razmišljati kako neke svoje slabosti promeniti, razmišljati o planovima i preduzimanju akcija ali u realnim okvirima uzimajući u obzir ono što nam se pruža u našem okruženju i državi, vreme koje imamo za to, svoje potencijale i na koga se možemo osloniti.

S toga okrenite ne novi list, već se okrenite sebi. Ne očekivajte previše od spoljnih okolnosti. Uživajte u radu na sebi, a ne u praznicima kao takvim.