29.10.2014, 13:01

Šlog je najčešći uzrok smrti

Šlog, ili akutni moždani udar, najčešći je uzrok smrti u Srbiji, rekao je danas neurolog Valjevske bolnice dr Goran Mitrović na konferenciji za novinare upriličenoj povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv moždanog udara.

Od te „hronične nezarazne bolesti“ u Kolubarskom okrugu je tokom 2013. obolelo 1.389 pacijenata, a smrtnost je iznosila od 18 do 23 odsto, zavisno „od meseca do meseca“. Bilo je meseci kada je stopa umiranja šlogiranih bila i ispod 18 odsto, što je veliki napredak u poređenju sa nekim ranijim vremenima kada je taj procenat iznosio i 30 odsto. „Svaki treći oboleli je tada umirao, a dva preživela bila su teški invalidi“, pojasnio je dr Mitrović. „Samo polovina tih pacijenata može se vratiti nekom poslu, uz promenu radnog mesta, ostalo su invalidski penzioneri“, dodao je.

Akutni moždani udar, ili šlog, pojašnjenja radi, nastaje u situacijama kada su zapušeni krvni sudovi mozga, dok je akutni hemoragični udar poznatiji kao izliv krvi u mozak. U terapiji šloga, poslednjih godina i u Valjevskoj bolnici primenjuju se savremene metode lečenja među kojima je tromobolitička terapija vodeća. Reč je „razbijanju tromba“ uz uslov da je pacijent do bolnice stigao u optimalnom „terpaijskom prozoru“ od tri do maksimalno šest sati, a na lekaru je da i tada proceni neće li tromboliza eventualno izazvati moždano krvarenje, koje se, takođe, može završiti smrtnim ishodom.

„U svakodnevnim uslovima, tek 10 odsto pacijenata može da primi trombolitičku terapiju“, kazao je dr Mitrović apelujući na edukaciju od malih nogu s obzirom na to da šlogirani pacijenti u bolnicu najčešće dolaze „kad je kasno za bilo kakvu svrsishodnu terapiju“!

Akutno ishemijsko začepljenje krvnih sudova (šlog) zastupljen je kod 75-80 odsto pacijenata, dok ostatak do 25 odsto zauzima akutni hemoragični udar (izliv krvi u mozak), što je najčešće posledica neregulisanog krvnog  pritiska. Primarna prevencija je, naglašava dr Mitrović, zdrav način života sa, recimo, pet dnevnih obroka bogatih voćem i povrćem, doziranom fizičkom aktivnmošću, kontrolom glikemije (nivoa šećera u krvi), što usporava aterosklerozu krvnih sudova. Podrazumeva se i izbegavanje masne i slane hrane i prestanak pušenja.

Opterećujući faktori su gojaznost, kod nas prisutna od malih nogu, stres, nasledni faktori. „Takođe, kod pacijenata sa predispozicijama za šlog, na vreme treba uraditi dopler krvnih sudova vrata, karotidnih arterija koje snadevaju mozak, kako bi se ustanovilo ko su kandidati za vaskularni hirurgiju i operativni zahvat, koji po potrebi podrazumeva i ugradnju stentova“, kaže neurolog Valjevske bolnice dr Goran Mitrović.